Ко то тамо краде

Добро јутро. Лесковчанин?

Јесте.

Да ли знате како препознати Лесковчанина у Београду?

Не.

И као гост помаже конобару...

Полицајац и Мики се смеју на пасошкој контроли аеродрома ,,Никола Тесла”. Мада је рано изјутра, добро је да су сва места на шалтерима попуњена, три реда путника стоје к’о у линију за српске држављане, к’о у линију ,,остали”, к’о у линију ,,особље”.

Сат и десет минута касније ето Микија у ЕУ преко минхенског аеродрома. У реду где треба да пролазе грађани са ЕУ пасошима нема никога, остали редови крцати.

Добро јутро,Мики се, као и увек, учтиво обраћа немачком граничном службенику, пружајући му српски пасош.

Добро јутро, каже овај и после кратког погледа на пасош додаје: овде не можете да прођете, морате у други ред, онај за нон-ЕУ.

Јако журим, молим вас, проверите пасош како бих ухватио следећи лет.

Немојте да ми крадете време, прво морам да обрадим држављане ЕУ.

У принципу, човек је у праву, и Мики клима главом. Правило је правило, јасно пише ко ту има право првенства пролаза, ако пусти њега налетеће други нон-ЕУ-Мики који ће да му краде још више времена.

Када се вратио у Лесковац Микија је опет сачекала друга врста крађе. Не она у новинама о ухапшеним директорима и идолима који су крали народ и државу већ она која зјапи по улицама града. ,,Прилика прави крадљивца” јер некоме је пало на памет да непрестано краде металне решетке и поклопце за отпадну воду и канализацију. Да људи не би упадали у нове уличне рупе (или се то већ десило) пролазници су ставили јасно означену сигнализацију: голи штап са пластичном кесом на врху. У односу на штету и последице које овакве крађе изазивају може се рећи да су то ситне крађе. Али поред новца као да ту има и онога: украшћу за инат, ето дижем те металне поклопце и у великим улицама а не само у мрачним, крадем хронично јер нико не може да ме заустави. In your face, што би рекли НБА кошаркаши. И то што је место крађе насред улице дође као супер лоша порука свима онима који свакодневно ту пролазе: крадите људи, ако нисте почели онда почните јер видите да се свуда и свашта краде.

Мики каже да у години Иве Андрића овакве уличне поруке треба тумачити као знакове не поред пута него на путу. Ка ЕУ. Има неке симболике у свему томе. Он се тамо залетео преко погрешног шалтера, сама ЕУ тренутно је јако заузета крпљењем својих рупа а ми крадемо поклопце.

На крају питам га да ли је ухватио лет. Каже да не би један другоме крали време и изгубио лет прогутао је понос и немачком полицајцу показао резервни, дански пасош па је овај морао да га пусти. Нашег полицајца није видео али када га поново буде срео испричаће му варијацију на његов виц. Како се Београђанин препознаје у Лесковцу? По слалом вожњи.