Несугласице око Сајма књига

Још док је трајао 56. Међународни београдски сајам књига, могли су се чути различити коментари издавача, који су најпре изражавали незадовољство због скупог пословног простора, мање посете, као и продаје, а затим и због тога што је за најбољег издавача проглашена „Фабрика књига”, која је „објавила шест нових наслова“, и што је сајамску специјалну награду „као својеврсну утеху због ускраћене геј параде”, како су неки коментарисали, добила књига „Повијест геј и лезбијског живота и културе“.

 Поједини издавачи су у неформалним разговорима овај сајам књига оценили као метафору за српско хаотично друштво, као велику естрадну пијацу, на којој квантитет односи неразумну превагу над квалитетом… А пошто је сајам завршен, Удружење издавача и књижара Србије објавило је званично саопштење поводом „накупљеног” незадовољства.

Ту се каже да је издавачка професија, вољом Одбора Сајма књига, односно Скупштине града Београда, у потпуности изостављена из организације ове манифестације, иако Удружење издавача и књижара Србије окупља 120 издавачких кућа, које закупљују огроман део излагачког простора.

– Одбор је задржао повећане цене закупа у години у којој је промет у укупној трговини у Србији у знатном паду, одбио је да снизи цене улазница на 150 динара, није уважио ниједну примедбу на расподелу простора и, најзад, формирао је жири за доделу награда Сајма књига без довољног јавног културног кредибилитета, не водећи при том рачуна о елементарном сукобу интереса. Све је то допринело знатно смањеној посети на овогодишњем Сајму књига у Београду и омаловажавању вредних издавачких послова између два сајма, закључују издавачи и додају:

– Морамо да подсетимо да се цела манифестација књиге и њена дуга традиција заснивају на раду издавачких асоцијација некадашње Југославије, а сада Србије, да све трошкове манифестације сносе сами издавачи плаћањем закупнине, и да нема баш никакве логике да „политиканти” изван наше струке доносе одлуке и располажу нашим средствима и годишњим резултатима.

Подсећамо да је ове године за најбољег издавача на 56. Међународном београдском сајму књига проглашена „Фабрика књига“, за издавачки подухват награђен је критички лексикон „Стрипови које смо волели“ , приређивача Живојина Тамбурића, Здравка Зупана и Зорана Стефановића, и издавача „Омнибуса“ из Београда, а за најбољу дечју књигу проглашен је „Русвај“ Игора Коларова, у издању „Booklanda“. Специјално сајамско признање уручено је „Повијести геј и лезбијског живота и културе“, приређивача Роберта Олдрича, заједничком издавачком подухвату „Ред бокса“ из Београда и „Сандорфа“ из Загреба. Чланови жирија за доделу ових признања били су Иван Миленковић, филозоф (председник), и чланови Светлана Гавриловић, уредница културног програма НБС, Тијана Спасић, критичарка, Лазар Бодрожа, дизајнер, и Ненад Милошевић, књижевник.

Удружење издавача и књижара Србије поводом поменутих одлука оспорило је и састав и рад жирија, ставом да је видљив „кулоарски приступ и укупан потцењивачки рад према издавачкој индустрији и српској култури уопште”.

– У години која је у знаку двоструког јубилеја нашег нобеловца Иве Андрића, када су се издавачи потрудили да је достојно обележе многобројним и разноврсним трагалачким издањима, организатор је поручио јавности да су од књижевности важнији стрипови и „повијест геј и лезбијског живота и културе“. Исти жири, плаћен нашим парама, зарађеним на нашем тржишту, навео је да су иза нас две године уништеног издаваштва!? Све што шира јавност зна, друкчије је: оно што је у култури Србије највиталније, најжилавије – управо је издаваштво, истичу чланови удружења.

За коментар на све примедбе издавача упитали смо Жељка Ожеговића, председника Одбора Сајма књига. Према његовим речима, на 56. Међународном београдском сајму књига, за осам сајамских дана, регистровано је 148.578  посетилаца, што је посета већа од прошлогодишње, када је избројано 142.986 посетилаца.

– Овим се демантују тврдње неких од учесника да је посета чак за трећину мања од прошлогодишње.Праву слику о значају и величини овогодишње манифестације дао је, током завршне конференције за новинаре, амбасадор Бразила Алешандре Адор Нето који је изразио увереност да је ово један од највећих сајмова књига на свету – и по квалитету и по квантитету. Педро Роса Мендеш, португалски писац, гост Сајма, у чланку, тачније запису који је објављен и у „Политици”, рекао је следеће:„Невероватно! Ово је најпосећенији Сајам књига, после Франкфуртског”. Очигледно је ово сајам посвећен јавности, посвећен читаоцима – каже за наш лист Жељко Ожеговић.

– У коментарима се слажем и са Дејаном Поповићем, из књижаре „Вулкан”, који је изјавио да су посета и продаја на овом сајму књига још већи у односу на прошлу годину, чему су свакако допринели попусти и промоције – додао је Ожеговић.

Две, по ставовима потпуно непомирљиве, стране – рекло би се из свега приложеног. Међутим, ако желимо да размотримо навике неких наших суседа, навешћемо пример Сајма књига у Хрватској, на којем се не наплаћује улаз.

М. Вулићевић