Побуна Папандреуових посланика

Од нашег дописника

Атина –Шест угледних посланика владајуће странке Пасок затражило је од Јоргоса Папандреуа да поднесе оставку, а премијерова већина се у парламенту од 300 места са 154 спустила на 152.

Грчка је у шоку и чини се да само Папандреу тачно зна шта је хтео неочекиваном одлуком да распише референдум оспоразуму о помоћи и отписивању половине грчког дуга, постигнут пре неколико дана у Бриселу, и захтевом да парламент у петак гласа о поверењу влади.

Излазак из посланичке групе Пасока објавила је Милена Апостолаки, која је прецизирала да се не слаже са расписивањем референдума, да је и до сада гласала за оно што јој се није допадало, али да више то не жели.

Отворено неслагање изразила је и угледна политичарка Пасока Васо Папандреу (није у сродству са премијером), која је упозорила да је земља пред банкротом и од председника Папуљаса затражила да хитно формира владу националног спаса, а затим да распише ванредне изборе.

Опозиција је одмах реаговала,па је лидер Нове демократије Антонис Самарас од председника Каролоса Папуљаса званично затражио расписивање ванредних избора. Истог су мишљења и остале опозиционе партије које сматрају да је реч о изигравању уставне демократије, авантуристичкој политици и триковима да се остане на власти.

Дора Бакојани, лидер Демократске алијансе, сматра да је позив на референдум опасан и лакомислен потез у нестабилној политичкој и напетој социјалној ситуацији у земљи.

Грчка је на референдум излазила први и последњи пут 1974. када је гласала за укидање монархије.Од тада,овакво народно изјашњавање уставом је предвиђено првенствено у случајевима од огромног националног значаја.

Данас је овдашња јавност подељена између оптужби да се премијер коцка судбином земље и расправа о уставности ове одлуке.

Европски партнери, који су пре неколико дана тешка срца у Бриселу усвојили програм помоћи Грчкој вредан 100 милијарди евра и отписали јој пола дуга, суочени су са опасношћу од нове кризе.

Папандреу види да популарност социјалиста опада, да је преко 60 одсто нације против споразума са европским кредиторима и мерама штедње и као оправдање за расписивање референдума, вероватно у јануару,поручује да „има поверење у суд грађана и њихову одлуку”.

Министар финансија Евангелос Венизелос, који је пребачен у болницу због стомачних проблема, поручио је сународницима да нема времена за нову драму јер претходна мора бити разрешена: Грци морају да се одлуче хоће ли да остану у Европи са евром и да прекину са вечним страхом да ће бити враћени на драхму и у педесете или шездесете године прошлог века.

Лидери опозиције и аналитичари током ТВ дискусија Папандреуа су називали „опасним за нацију“покушавајући да допру до суштине ове, како је многи тумаче, „безумне одлуке“.

Аналитичари сматрају да би евентуалнонародно „не” значило аутоматски банкрот Грчке и излазак из еврозоне.Економисти упозоравају да овакви потези „иритирају” Европу и да је врло могуће да Атина, до јануарског референдума, остане без кредита од осам милијарди евра –које треба да добије у новембру.

Ако се то деси,државна благајна остаје празна, многи без плата и пензија.

Грчка штампа данас без длаке на језику критикује Папандреуа.„Овакви потези су оно што нам сада најмање треба“, пише конзервативни „Катимерини” и упозорава да ће „земља бити паралисана бесконачним расправама, а државне институције неће радити“.

Јасмина Павловић-Стаменић