Саркози: Грци да одлуче хоће ли да остану у еврозони

КАН – Председник Француске Никола Саркози рекао је уочи данашњег самита Г20 у Кану да је Европа „учинила све што је могла” да сачува Грчку у зони евра, и да је „сада на њима (Грцима) да одлуче хоће ли у њој да остану са нама”.

Тиме је на конференцији за штампу европских лидера у Кану, одржаној прошле ноћи, први пут указано да излазак Грчке из еврозоне заиста представља могућност, наводи се у извештају агенције Асошијетед прес (АП).

Европске вође до сада су говориле да би тако нешто било незамисливо а и сам Саркози је оцењивао да би то представљало „неуспех Европе”.

Њихово дуго одлагано признање да слом заједничке валуте Европске уније представља јасну могућност баца сенку на дводневно заседање највећих светских економија које ће почети данас, а које би требало да послужи уверавању света како је Унија дошла до решења за своју дужничку кризу након две године посртања.

Али, премијер Грчке Јоргос Папандреу је изазвао шок са иницијативом да у својој земљи почетком децембра одржи референдум о прихватању оштрих мера штедње које су услов за добијање зајмова помоћу којих Грчка треба да избегне банкрот.

Обзнана референдумске иницијативе пре четири дана узбуркала је финансијска тржишта и довела у питање скуп, врло амбициозан споразум који је Унија постигла само недељу дана раније, након мучних преговора.

Немачка премијерка Ангела Меркел је потврдила да Грчка није обавестила остале чланице еврозоне о референдуму.

Папандреу је синоћ стигао у Палату фестивала у Кану где је одржан кризни мини састанак са европским званичницима и генералном директорком Међународног Монетарног Фонда Кристин Лагард уочи данашњег самита Г-20.

Вође Европе и ММФ-а већ су се пре тога исте вечери састале на мини самиту у трајању од један сат који су организовали Никола Саркози и Ангела Меркел.

Из Саркозијеве канцеларије је за ово јутро најављена још једна рунда разговора у вези са Грчком, на којој ће учествовати Немачка, Италија, Шпанија и ММФ - али не и сама Грчка.

У међувремену, званичници еврозоне су саопштили да зајам Грчкој у износу од осам милијарди евра неће бити додељен ако та земља не подржи последњи споразум који је постигла Унија у вези са спасавањем Грчке од банкрота.

Грчки званичник одбацио „ултиматум” Саркозија и Меркелове  

АТИНА – Планирани референдум у Грчкој не би требало да одлучује о чланству те земље у зони евра, изјавио је данас заменик грчког министра финансија Пантелис Оиконому.

Он је у изјави за телевизију НЕТодбацио, како је назвао, ултиматум лидера Немачке и Француске Ангеле Меркел и Николе Саркозија, који су изјавили да Атина неће добити више ниједан цент помоћи од еврозоне док не одлучи да ли жели да остане у зони евра.

„Ја само против одржавања референдума о евру, то би било потпуно неподесно. Добили смо ултиматум, странци се мешају у то о чему ћемо гласати на референдуму”, рекао је Оиконому.

Грчки министар финансија Евангелос Венизелос је јутрос такође изјавио да грчко учешће у еврозони не би требало да зависи од референдума и да пажња мора бити усмерена на брзо добијање кључне транше из међународног зајма за спасавање, дистанцирајући се тиме од премијера Јоргоса Папандреуа који је позвао на јавно гласање.

До размимоилажења у мишљењима између Евангелоса и Папандреуа дошло је оучи парламентарног гласања о поверењу премијеровој влади, пренеле су агенције.

Папандреу је јуче позван на хитан састанак у Кан где су лидери Француске и Немачке изјавили да плебисцит у Грчкој треба да одлучи да ли ће та земља остати у зони евра и да Атина неће добити кључну траншу помоћи за спасавање док не буде одржан референдум.

Оријентациони датум гласања је 4. децембар, али је Грчка раније упозорила да ће без следеће транше од осам милијарди евра из прошлогодишњег међународног зајма за спасавање остати без готовине до средине новембра.

„Позиција Грчке у еврозони је историјска победа земље која не може бити доведена у питање”, рекао је Венизелос рано јутрос по повратку из Кана и додао да „то што је грчки народ извојевао не може зависити од референдума”.

Венизелос је указао да је важно да следећа транша зајма буде пуштена „без икаквих сметњи или одлагања”. Следећи корак је, како је рекао, активирање новог споразума за смањење грчког дуга којим би Грчкој било уплаћено додатних 100 милијарди евра (138 милијарди долара) зајмова за спасавање од осталих чланица еврозоне и Међународног монетраног фонда, поврх 110 милијарди евра, одобрених прошле године и у оквиру којег би банке опростиле Грчкој 50 одсто дуга по грчким обвезницама које поседују.

Грчки министар за развој Михалис Хрисохоидис је позвао на јединство и рекао да је приоритет да парламент ратификује нови споразум о грчком дугу.

„Не може бити враћања на драхму и у прошлост. Морамо сви преузети своје обавезе”, указао је Хрисохоидис.

Грчки кабинет министара ће данас у подне одржати хитно заседање, саопштила је прес служба владе.

Дневни ред заседања није саопштен.