Волим акције по самопослугама

Да ли читате декларације на производима?

Не. Срамота је, знам, неодговорно је, али не.

Имам оправдање. Декларације има смисла читати само пре но што нешто ставиш у колица. Е сад, ја у велике самоуслуге, оне типа гига, мега, екстра и слично, носим све своје наочаре, а то су два пара. Кроз радњу углавном ходим с наочарима за рад. Међутим, пошто се у тим радњама неке цене постављају толико далеко да би требало или да легнем на под или да се попнем мужу на рамена да бих их прочитала, онда променим, ставим оне за гледање на даљину, па идентификацију артикла и цену понекад успем да повежем. За читање декларација морала бих негде да ћушнем оба пара, па да при добром светлу нишаним извесно време да бих прочитала шта пише словима измишљеним само за штампање декларација. То је већ превише малтретмана за мој укус.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...

Рецимо, услуга на коју се уопште не чека, пристојност и разумно понашање запослених, те осећај да добијам солидну противвредност за свој новац.

Увозна или домаћа роба?

Домаћа би био одговор кад бих одлучивала само по свом уверењу. Али ту праве одлуке нема јер не постоји квалитетна домаћа роба у свим категоријама потребним једној жени.

Да ли купујете на снижењима?

Да, кад год могу. Толико волим акције по самопослугама да ми муж често каже како ме никад више неће повести у куповину.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Не. Нажалост.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Много, ако је реч о понашању просечног купца у потрошачком друштву.

Мало, ако је о мени реч.

Лепе ствари волим да гледам и целог живота их са задовољством углавном гледам. Већину не могу себи да приуштим и немам никакав проблем с том чињеницом. Велики сам поштовалац доброг дизајна, и графичког и сваког другог, уживам да гледам све, од игле до локомотиве. Ама ретко се такве ствари срећу у оним продавницама у које обично идем. Што се реклама тиче, углавном ме нервирају и иритирају.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Картице нажалост, али не по свом избору. Докле год сам плату могла да добијам у готовини, била сам срећна особа.

Разуман и одговоран однос према новцу човек може да има само док барата кешом. Сви други видови плаћања су опасни, погрешни, отуђени, осмишљени против основних људских интереса.

У десетак првих година брака живели смо на чекове. И сваког месеца би наше плате, кад легну, покривале само дуг из претходног периода. То је страшан осећај.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Више прво него друго. У мом новобеоградском блоку, ближој и даљој околини, одавно су ови први поразили друге, па не може човек баш ни да бира.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Да, темељно, али то им је смисао постојања. Сви се углавном снабдевамо у тим мастодонтима и сваки пут купимо и оно што нам треба и оно што нам не треба. Али, не треба тога да се стидимо. Ту је толико озбиљних, темељних, а манипулативних промишљања у игри, да човек никакве шансе нема.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Једном до двапут недељно.

Шта подразумевате под квалитетним производом?

Ону већ поменуту солидну противвредност.

Добре ципеле су...

Сан и смисао живота сваке жене.

Прва школована модна уредница у Србији, Марија Крањц, дугогодишња уредница „Базара”, говорила је да су добре ципеле једина ствар која жени збиља треба, све остало може да буде овакво или онакво, али ципеле!

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Млеко, бољи маргарин, што скупљи што јефтинији наресци, Слободинкин сир, јаја, поврће разноразно, мајонези, кечапи, сенфови и соја-сосови, па сокови из две категорије, чиста хемија и скупа скоро чиста хемија, једно или два мала пива, бар једна шерпа с готовим јелом, бар једна кутија с неком домаћом мешавином типа салата и, откако смо направили ајвар и пинђур, по једна отворена тегла зимнице.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Наравно. Ко није!

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Наравно. Чак га и спроводи. Али спорадично. Код нас се закони спроводе или делимично или никако.

Ко штити права потрошача у Србији?

Они којима је то посао, али се углавном не претржу.

У правној држави сва права законом регулисана штите сви учесници у сваком процесу. Сви су надлежни и сви одговорни. Доћи ћемо и ми до тога једног дана, па ће онда одговорне мајке проверавати декларације, одговорни произвођачи штампати истините декларације мало већим словима, а сви остали одговорни субјекти у том дугачком ланцу провераваће већ шта треба.