Volim akcije po samoposlugama

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Ne. Sramota je, znam, neodgovorno je, ali ne.

Imam opravdanje. Deklaracije ima smisla čitati samo pre no što nešto staviš u kolica. E sad, ja u velike samousluge, one tipa giga, mega, ekstra i slično, nosim sve svoje naočare, a to su dva para. Kroz radnju uglavnom hodim s naočarima za rad. Međutim, pošto se u tim radnjama neke cene postavljaju toliko daleko da bi trebalo ili da legnem na pod ili da se popnem mužu na ramena da bih ih pročitala, onda promenim, stavim one za gledanje na daljinu, pa identifikaciju artikla i cenu ponekad uspem da povežem. Za čitanje deklaracija morala bih negde da ćušnem oba para, pa da pri dobrom svetlu nišanim izvesno vreme da bih pročitala šta piše slovima izmišljenim samo za štampanje deklaracija. To je već previše maltretmana za moj ukus.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je...

Recimo, usluga na koju se uopšte ne čeka, pristojnost i razumno ponašanje zaposlenih, te osećaj da dobijam solidnu protivvrednost za svoj novac.

Uvozna ili domaća roba?

Domaća bi bio odgovor kad bih odlučivala samo po svom uverenju. Ali tu prave odluke nema jer ne postoji kvalitetna domaća roba u svim kategorijama potrebnim jednoj ženi.

Da li kupujete na sniženjima?

Da, kad god mogu. Toliko volim akcije po samoposlugama da mi muž često kaže kako me nikad više neće povesti u kupovinu.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Ne. Nažalost.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Mnogo, ako je reč o ponašanju prosečnog kupca u potrošačkom društvu.

Malo, ako je o meni reč.

Lepe stvari volim da gledam i celog života ih sa zadovoljstvom uglavnom gledam. Većinu ne mogu sebi da priuštim i nemam nikakav problem s tom činjenicom. Veliki sam poštovalac dobrog dizajna, i grafičkog i svakog drugog, uživam da gledam sve, od igle do lokomotive. Ama retko se takve stvari sreću u onim prodavnicama u koje obično idem. Što se reklama tiče, uglavnom me nerviraju i iritiraju.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Kartice nažalost, ali ne po svom izboru. Dokle god sam platu mogla da dobijam u gotovini, bila sam srećna osoba.

Razuman i odgovoran odnos prema novcu čovek može da ima samo dok barata kešom. Svi drugi vidovi plaćanja su opasni, pogrešni, otuđeni, osmišljeni protiv osnovnih ljudskih interesa.

U desetak prvih godina braka živeli smo na čekove. I svakog meseca bi naše plate, kad legnu, pokrivale samo dug iz prethodnog perioda. To je strašan osećaj.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Više prvo nego drugo. U mom novobeogradskom bloku, bližoj i daljoj okolini, odavno su ovi prvi porazili druge, pa ne može čovek baš ni da bira.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Da, temeljno, ali to im je smisao postojanja. Svi se uglavnom snabdevamo u tim mastodontima i svaki put kupimo i ono što nam treba i ono što nam ne treba. Ali, ne treba toga da se stidimo. Tu je toliko ozbiljnih, temeljnih, a manipulativnih promišljanja u igri, da čovek nikakve šanse nema.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Jednom do dvaput nedeljno.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Onu već pomenutu solidnu protivvrednost.

Dobre cipele su...

San i smisao života svake žene.

Prva školovana modna urednica u Srbiji, Marija Kranjc, dugogodišnja urednica „Bazara”, govorila je da su dobre cipele jedina stvar koja ženi zbilja treba, sve ostalo može da bude ovakvo ili onakvo, ali cipele!

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Mleko, bolji margarin, što skuplji što jeftiniji naresci, Slobodinkin sir, jaja, povrće raznorazno, majonezi, kečapi, senfovi i soja-sosovi, pa sokovi iz dve kategorije, čista hemija i skupa skoro čista hemija, jedno ili dva mala piva, bar jedna šerpa s gotovim jelom, bar jedna kutija s nekom domaćom mešavinom tipa salata i, otkako smo napravili ajvar i pinđur, po jedna otvorena tegla zimnice.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Naravno. Ko nije!

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Naravno. Čak ga i sprovodi. Ali sporadično. Kod nas se zakoni sprovode ili delimično ili nikako.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Oni kojima je to posao, ali se uglavnom ne pretržu.

U pravnoj državi sva prava zakonom regulisana štite svi učesnici u svakom procesu. Svi su nadležni i svi odgovorni. Doći ćemo i mi do toga jednog dana, pa će onda odgovorne majke proveravati deklaracije, odgovorni proizvođači štampati istinite deklaracije malo većim slovima, a svi ostali odgovorni subjekti u tom dugačkom lancu proveravaće već šta treba.