Почиње изградња обилазнице

Изградња прилазних саобраћајница у Улици Јурија Гагарина за мост преко Саве који ће повезивати Нови Београд и Чукарицу требало би да почне 2007. године. Већ наредних месеци Скупштина града би требало да усвоји план детаљне регулације за трасу унутрашњег магистралног полупрстена, чији саставни део је овај мост, а потом ће Дирекција за грађевинско земљиште почети да решава имовинске односе и рашчишћава терен, најавио је на јучерашњој конференцији Борис Ранковић, директор овог јавног предузећа.

Будући да је Дирекција ове године остварила приход од 11 милијарди динара, са суфицитом у буџету од три милијарде динара, одлучено је да новац између осталог буде уложен у израду базе података подземних вода, мастер планове водовода, канализације и саобраћаја, као и генералне пројекте, који ће послужили као основа за сачињавање урбанистичких планова за око 11.000 хектара грађевинског земљишта.

– Потписали смо уговор о изради саобраћајног мастер плана са конзорцијумом фирми из Србије, Словеније, Грчке и Немачке како бисмо прецизирали стратегију развоја транспортно-саобраћајног система, са нагласком на уличну мрежу града – објаснио је Ранковић.

Сумирајући овогодишње резултате, као најзначајније подухвате, Ранковић је издвојио уклањање зграда од азбеста на Белим водама и почетак изградње интерцептора, сакупљача отпадних вода.

Применом најсавременије технологије замењен је дотрајали цевовод на Бранковом мосту, без прекида у снабдевању овог дела града водом и без заустављања саобраћаја на мосту. Следеће године, како је најавио, то ће бити учињено и на Газели.

– Иако смо успешно решавали имовинско-правне односе на многим локацијама и доделили у закуп локације за изградњу четири хиљаде квадрата, ова година је била изузетно тешка. Велике невоље задавала нам је постојећа инфраструктура која није уцртана у катастру подземних инсталација. Тако, рецимо, приликом постављања новог колектора у Улици Косте Главинића радници су наишли на електроводове, телефонске каблове, водоводне и канализационе цеви, који нису нигде уцртани. Да би открили све нерегистроване водове, радили су ручно, што је успорило радове – навео је директор дирекције.

Будући да у граду има много више заинтересованих инвеститора него слободног грађевинског земљишта, новинаре је занимало какве су могућности за давање у закуп локација на левој обали Дунава и размену добара са Министарством одбране, како је неколико пута до сада најављивано.

– Очекујем да ће простор око Панчевачког пута у наредних пет година бити претворен у нову индустријску зону. Већ преговарамо са ПКБ-ом који је највећи корисник пољопривредног земљишта уз Дунав – рекао је Ранковић.

Када је реч о преговорима са Министарством одбране, подсетио је да би Војска требало да уступи земљиште које за њу није приоритетно, а заузврат би добила дирекцијиних 300 станова за расељавање, у које би се трајно настанила војна лица, са нерешеним стамбеним питањем.