Рекордна приватизација

Ове године Акцијски фонд је приватизовао рекордних 306 компанија у којима је држава имала власничке уделе, при чему је укњижен приход од 65,5 милиона евра, изјавио је ексклузивно за "Политику" директор те институције др Александар Грачанац.

Иначе, од 2002. године, кад је Акцијски фонд почео с радом, досад су продати акционарски државни удели у 792 компаније за укупно 445,3 милиона евра, а највећи приход је остварен лане кад је износио 125,5 милиона евра.

У понуди је остало нешто више од 350 компанија, с тим што је за потенцијалне купце атрактивно нешто више од 100 предузећа, међу којима су београдски фирме "Оптика", "Југоелектро", БАС, "Навип", "Савремена", "Клас", "Икарбус", нишка Пивара, "Житопродукт" из Крагујевца; челаревски "Дунав", ПИК Бечеј, ариљски "Фасил", Фадип холдинг; пожаревачки "Житостиг", "Симпо" и "Јумко" из Врања…

За поједине фирме одређене су тендерске и аукцијске продаје у сарадњи са Агенцијом за приватизацију, а Акцијски фонд ће, сходно законској обавези, све ове компаније продавати до краја 2008. године.

Фирме за које купци нису заинтересовани највероватније ће ићи у стечај, најављује др Грачанац у изјави за наш лист, подсетивши да је, према анализи Републичког завода за информатику, сајт Акцијског фонда имао рекордних 1,9 милиона посетилаца, од којих су више од половине били странци.

Стечај за тешке болеснике

Лањским изменама и допунама Закона о приватизацији предвиђено је да се, после раскида уговора између Агенције за приватизацију и несавесних купаца, компаније преносе у надлежност Акцијског фонда, на поновну продају.

У том случају капитал није више друштвени, већ државни у акцијама, који може променити власнике на берзи или у тендерској продаји, подсећа Грачанац.

До тренутка поновне продаје закон је предвидео да се именују привремени заступници државног капитала у тим компанијама, и уз консензус акционара, синдиката и локалне самоуправе.

Од јуна прошле године до сада Агенција за приватизацију је пренела у надлежност Акцијског фонда 176 компанија (70 одсто капитала по компанији), од којих је нове власнике стекло 21 предузеће.

Стечај је покренут у 25 компанија, а у 81 је именован заступник капитала, док у 27 предузећа то није било могуће, јер је ситуација била толико тешка, каже Грачанац.

Искуство с предузећима која су, након уговора са купцима, поново враћена у државни посед су веома тешка, због несавесности инвеститора, изгубљених тржишта, недостатка елементарних технолошких услова за обнову производње.

Стога је у великом броју фирми стечај неминован, а покрећу га заинтересовани повериоци. Међутим, у неким компанијама не постоји могућност да повериоци покрену такав поступак, јер је већа дара од мере, односно трошкови стечаја су скупљи од саме компаније.

Алтернатива штедњи

Закон о инвестиционим фондовима, који је коначно ступио на снагу 11. децембра ове године, прилично касни, оценио је др Грачанац, уз опаску да је тај системски акт требало да се донесе истовремено са осталим законским прописима из области приватизације.

Да је то урађено на време наши грађани су могли много раније да имају алтернативни и профитабилан извор штедње, куповином хартија од вредности и да остварују значајне капиталне добитке и дивиденде.

Међутим, раст штедње у банкама показује да грађани поседују значајна средства од којих део могу да уложе на тржишту капитала посредством фондова.

Ово поготово уколико се на домаћем тржишту капитала појаве делови садашњих јавних компанија на берзи, у зависности од стратегије која се буде применила.

Продајом делова акцијског капитала најмоћнијих компанија, попут НИС-а, ЕПС-а, Аеродрома, Телекома, обезбедио би се не само квалитетан материјал за трговање, без угрожавања већинског државног власништва, већ би се створила и могућност да привреда прибави јефтинија средства за реструктурисање и развој од банкарских кредита, наглашава директор Акцијског фонда.