Античка Македонија: У царству Александра Великог

Француска престоница се 13. октобра окитила још једном велелепном изложбом, која својом магнетном снагом привлачи реке посетилаца у ову ретко благоугодну париску јесен.Након дугомесечних обостраних припрема на највишем државном нивоу, изложба „Античка Македонија: У царству Александра Великог”, угледала је светлост дана уз присуство министара културе Грчке и Француске, а под покровитељством председника двеју земаља, Папуљаса и Саркозија. Директор Лувра Анри Луарет, захвалио се Грчкој на поверењу и указаној части једном од највећих светских музеја да свој програм обогати културним догађајем оваквог значаја и домета.

Изложба нуди посетиоцима задивљујући сусрет са више од 600 експоната са подручја Дервениса, Аполоније, Пиндоса, Амфиполиса, Пеле, Солуна... Епоха Александра Великог је осликана из свих оптичких углова: свакодневица, представљена ситном пластиком, обичаји и живот заједнице, вотивни и сакрални објекти који упућују на религиозне обреде и духовну мисао времена, занати, али и златни накит најфиније израде који ни по чему не заостаје за савременим златарским умећем.

Сам Александар Велики, кога многи сматрају грчким фараоном, свакако је доминирајућа фигура ове изложбе без преседана. Велики грчки војсковођа је преко граница македонског родног тла одавно искорачио у легенду светске баштине. О овоме сведочи, између осталог, и непрекидни проток посетилаца из целог света. Потписница ових редова се лично уверила да је на информативном екранудоминирала све време бројка од 350-400 присутних на изложбеном простору, која се, кажу, преко викенда утростручава. По цели дан, свакога тренутка!

У националној анкети грчког радио-телевизијског канала SKY, Александар Велики је 2009. године проглашен највећим Грком свих времена. Испред спасиоца живота толиких жена, доктора Папаниколауа. Чињеница да је ступио на власт у 23. години и кренуо у напад на Персију, а да је до своје преране смрти стигао чак до Пенџаба у дубинама Азије, ни данас, очигледно, не оставља Грке, а ни свет, равнодушним. Легенда каже да је на својим освајачким походима носио ‚‚Илијаду” под мишком, коју му је у наслеђе оставио његов учитељ Аристотел. ‚‚Синуо је као сунце. Војевао брзином муње. Александров живот, сведен на кратке 33 године, обједињује рат и љубав, патњу и славу, снагу војне и духа... блиставост и беду постојања”, пише у уводнику импресивног специјалног колоритног издања „Фигара”, на 115 страна, посвећеном овој изложби.

Експонатима се једва може прићи. Десетине посетилаца се тискају посебно пред објектима непосредно везаним за самог Александра Великог, од којих је свакако најупечатљивији његов портрет у мермеру из четвртог векапре Христа, позајмљен из музеја у Пели. Многобројни су новчићи у злату са његовим ликом, који датирају из разних епоха, а и данас су њихове копије основ грчких прстенова печатњака. Од осталих експоната, посебну пажњу привлачи златни венац од храстовог лишћа најфиније израде (четвртивек пре Христа), откривен 2008,у вергинској некрополи, али и статуета непознате богиње у теракоти, пронађена на археолошком копу у Амфиполису.

Пропратна активност изложбе обухвата Међународни симпозијум на тему античке Македоније, који ће се одржати у времену од 2.до 4. новембра, као и 55-о минутни документарни филм,у ком су приказана сва скорашња археолошка истраживања и током њих постигнути резултати. Осим наведеног специјалног издања „Фигара”, изложба је пропраћена и луксузним каталогом на више стотина страна, највећим који је до сада издала секција Лувра за античке грчке, етрурске и римске експонате.

Александар Велики је, по предању, подигао за живота 70 градова, од којих је откривено 16. Место његовог гроба је остало нерешена тајна. Многи су ганароди својатали, прича о њему – божанском Искандару, живела је 2000 година на 24 језика, у преко 80 верзија. „Фигаро” свој приказ закључује фотографијом Колина Фарела као Александра Великог у филму Оливера Стоуна. У ово смутно време по данашњу Грчку, хиљаде су оних који из целог света долазе да приложе свој обол легенди славнијих времена. Закључимо стихом великог Одна: ‚‚Ако не успеш да одржиш своје царство,идођеш, као твој отац, тамо где се мисао оплакује а осећање исмева, веруј своме болу...”.