Кад будем разумео Србију, спаковаћу кофере

Страст, сврха и људи, три су кључне речи с којима Тони О’Брајан, нови директор Британског савета у Београду, почиње причу о овој институцији. Без страсти нема уживања у раду, без сврхе тешко да би било добрих резултата, али без људи нема ничега. Они су најважнији, каже О’Брајан, који је већ пун позитивних искустава, мада је у Београд стигао не тако давно, у августу.

– Моја супруга је тада била у колицима, јер је на годишњем одмору у јулу месецу поломила ногу, тако да смо уживали у истраживању Београда уз помоћ инвалидских колица. Искусио сам прелазак преко Бранковог моста, долазак до Ушћа, а када је сезона почела у септембру доживео сам врло лепе ствари – каже О’Брајан који одлично говори и француски пошто је би представник Британског савета и у Египту и Мароку.

Који је био ваш први сусрет са културном сценом Београда?

У Народном позоришту сам гледао балет „Ко то тамо пева”. Било је фантастично.

Да ли сте гледали истоимени филм?

Не још. Можете ли да ми набавите копију са енглеским титлом? Сигурно ћу га погледати, јер је филм одиграо важну улогу у мом упознавању културног живота у Србији. Рекао сам тиму са којим радим  да бих волео да упознам српски филм и да ми донесу копије најзанимљивијих. Тако сам бар једном недељно гледао ваше филмове и на основу тога сам разумео српски менталитет. Филм који ми је дао занимљив поглед на Србију јесте „Хадерсфилд“, који је на неки начин директна веза са Британијом, у којој постоји град под тим именом. Филм је, иначе,заснован на позоришном комаду развијеном у оквиру нашег пројекта „Нова драма“. Са Хадерсфилдом постоји још једна веза – пре пар година представници београдског фестивала „Ринг ринг“били суна музичком фестивалу који се одржава у том граду.

Моја велика страст су културни односи и драго ми је што сам, дошавши у Србију, видео да је Београд у погледу културе врло жив.

Чим сте званично почели да радите, заједно са Југоконцертом сте организовали на Коларцу наступ квартета Бродски?

То је без сумње моје најлепше искуство. У недељу поподне они су слетели у Београд и у року од два сата били су на Факултету  музичких уметности где су држали мајсторски курс. Била је изузетна привилегија гледати их како раде, јер је нама образовни елемент веома важан. Наредних дана упознао сам Исидору Жебељан, чију музику су извели на том концерту. Дивна особа и веома талентована. На концерту нисам знао шта да очекујем, али сам био запрепашћен разноврсношћу музике. Гледати шпанског кларинетисту, немачког хорнисту, српског контрабасисту и Исидору Жебељан за клавиром, за мене је било отелотворење наше визије културних догађаја која подразумева највиши ниво квалитета, професионалност, сарадњу, инвентивност, креативност...

Колико је данас жива британска уметничка сцена?

Изузетно. Толико тога се дешава широм Британије. Ако хоћете музику, ту су најразличитији фестивали, почев од оног у Хадерсфилду који сам већ поменуо. Ако причамо о позоришту и драми, има толико тога на сцени у Лондону, али и у другим градовима. Единбуршки фестивал је свакако једно од најбољих места у свету, где можете да видите све што се дешава у тој области. Кад је реч о књижевности, ту је књижевни фестивал Хеј он Вај у Велсу, место на коме се окупљају најбољи писци из целог света. Чак је и опера свуда присутна. Опере се изводе у школама у најзабаченијим деловима Британије. Без обзира на то да ли сте у Лондону, Единбургу или у неким најмањим местима, увек се нешто дешава. Био сам гост код својих сестара које живе у Њукаслу. Колико год сам желео да проведем време на реци, у планинама, у природи, нисам могао да пропустим те дивне концерте…

Шта бисте још волели да покажете Београду са британске сцене?

Сигурно доста тога, али не треба заборавити да је наш задатак подједнако ширење енглеског језика, као и културе.У области енглеског покушавамо да пружимо подршку свим наставницима и да дођемо до свих оних који желе да га уче. Планирамо да следеће године почнемо са телевизијским емитовањем програма за учења енглеског језика који је рађен у продукцији Британског савета. Такође промовишемо све нове методе учења енглеског и производимо велику кoличину изузетно квалитетних садржаја за учење енглеског језика који могу помоћи наставницима и професорима.

А у области културе, шта ће бити приоритет следеће године?

Централно место 2012. у нашем програму припада 200-годишњици рођења великог британског писца Чарлса Дикенса. Јубилеј почиње од фебруара, још нисмо дефинисали програм, али разговори са партнерима увелико су у току. Такође имамо у плану и сарадњу у области плеса. Представићемо савремену британску музику у области радијске сарадње. Фантастичан музички програм „Селектор“ који води ди-џеј Голдирокс, која одлично познаје савремену британску музику, већ је део програма неких радио-станица у Србији, а управо смо потписали уговоре са још неким. Имамо и нове планове у области дизајна, позоришта, науке...Могао бих да дам још много примера.

Може ли та сарадња да буде узајамна, да и српска култура буде представљена у Британији?

Британски савет је у сарадњи са Југоконцертом помогао да опера „Нарцис и Ехо“, коју је компоновала Ања Ђорђевић, буде изведена у неколико градова у Британији, укључујући Манчестер и Лондон. Значи може. Југоконцерт је одличан пример изузетног партнерског односа, а нама су партнерства веома важна, заправо најважнија. Често ме питају зашто Британски савет нема неки јавни простор у коме би се дешавали догађаји. А мој одговор је да ми морамо да радимо у српским просторима који већ имају своју публику, своје циљеве и амбиције и да им помогнемо да своје циљеве и амбиције остваре. Осим тога, кад изађете из сопственог простора и радите са партнерима широм земље, онда морате да учите.

Колико сте познавали културу Србије и уопште нашу земљу пре доласка овде?

Мало, признајем. Али овде сам да истражим и научим оно што не знам. Замолио сам све чланове свог тима да ме тих првих недеља воде на места где се дешавају занимљиве ствари, да ме упознају са људима, да видим шта се дешава у Београду. Био сам на много састанака, упознао много људи, стекао многа познанства и био у много кафана. Свиђају ми се кафане. Са сваким чланом појединачно отишао сам на ручак да бисмо разговарали не само о послу него и о породици, животу. Сваком од њих сам рекао: „Jа частим, а ти ме одведи у кафану у коју волиш да идеш”. Тако сам упознао најразличитије ресторане и кафане.

Изгледа да је лепо радити са вама!

– Ја такође уживам у томе и сматрам да уживање у послу треба да буде сврха. Сврха Британског савета се може дефинисати као стварање могућности и поверења међу људима. И ми на то мислимо када кажемо „културне везе“. Градећи поверење међу људима, ми им помажемо да се боље разумеју и тако заједно можемо да радимо на решавању глобалних проблема. Волим да радим за Британски савет зато што сваке четири године могу да одем на друго место и да научим нешто ново. Мени је веома важно да стално учим. И ако вам икад кажем да разумем ову земљу, спакујте ми кофере и пошаљите ме назад, јер ће то значити да сам своју мисију овде завршио.