Кад не остане ни „п” од поверења

„Ја ћу негде другде, али волим своју жену“. Зашто жена осећа да треба да буде у рукама неког другог? Неверство, мушко или женско, значи да је пар у ћорсокаку. Шта је узрок ове брачне невоље? Разлога је много: то може да буде тежња за новим хоризонтима, задовољство откривања љубави са другом особом, „гориво” за превазилажење монотоније, седатив, игра моћи, потврда самосталности, пад самопоуздања, покушај да се врати позитивна слика о себи, инат, освета за неостварена очекивања („пошто си ме разочарао, неко други ће ме испунити!“), усамљеност, беспомоћност, страх од обавеза и губитка слободе, знак сексуалних проблема у браку и недостатка храбрости да се до краја прекине незадовољавајућа веза. Шта год било, онај који вара увек се пита да ли је „ђубре” или „жртва”.  

Сведочења људи који су проживели ову „страшну голготу“ дају уверљив доказ разорних последица преваре, бола, разочарања и горчине. Шта је, онда, брак ако се у њему догађају такве патње? Суживот, грађански ортаклук или нешто више од тога? Да ли је моногамија природни, или културни феномен?

Коме ја то правим штету?

По речима психолога др Гордане Никић, психотерапеута са интернационалном лиценцом за рационално емоционално и бихевијоралну терапију и продекана за наставу на смеру Социјални радФакултета за медије и комуникацију, брак се заснива на чињеници да људи имају урођену потребу да воле и да им неко узвраћа љубав и зато траже себи сродне партнере. Довољно је да нас само једна особа на читавом свету разуме, прихвата и воли онакве какви јесмо па да будемо у животу срећни. Блискост је важна не само за срећу и благостање већ и за здравље у целини. Особе које су успеле да је развију живе дуже, задовољније су и испуњеније.

Како да знамо да заиста волимо неку особу? У љубави смо када смо активно заокупљени нечијим животом и када нам други значи исто онолико колико смо себи важни, објашњава природу овог сложеног осећања др Гордана Никић,

Двоструки живот увек прикрива брачну кризу. Многи када имају проблеме у партнерској вези нису спремни да се посвете њиховом решавању већ их занемарују препуштајући се новим задовољствима. Кога ја то повређујем?, пита се прељубник. Наизглед никога, а суштински, емоционална цена која се плаћа због паралелне везе није мала, наглашава наша саговорница. Прати је неспокој, осећање кривице, стална али и неостварена жудња да се чешће буде са новим партнером, занемаривање породичних обавеза, често и развод брака.

Нема љубави без праве подршке

Нема те љубави која се може развијати ако је ништа друго не подржава. По правилу смо снабдевени погрешним информацијама, изнад свега претераним и нереалним очекивањима.

– Љубав има циклични карактер, појави се као талас у највећем успону и прети да нас преклопи радошћу и задовољством, па се онда на тренутак повуче да би се вратила у још већем сјају. У љубави су мудри они који знају за тренутак повлачења који наступа често након највећег таласа, тада у миру стрпљиво раде, граде свој живот, иду напред и настоје да поново осете искричаве таласе. Они љубав виде не само као размену са партнером већ ширење, давање, дељење, повезивање са својом децом, пријатељима, широм породицом и свему другоме.

Да ли би прељуба било мање када би људи боље познавали сопствене сексуалне потребе? Вероватно да је тако, мишљење је наше саговорнице. Дубље повезивање са аутентичним потребама даје нам већу слободу да будемо оно што јесмо и да се испољимо на разним пољима. Парови који имају испуњавајуће сексуалне и емотивне везе одликују се баш том аутентичном отвореношћу.

Једна од функција љубави је да добијамо и признања од нашег партнера. Свакодневна рутина може да потисне њихово изражавање и да се из тог недостатка роди жеља за потврђивањем. Жена се уверава у свој шарм, човек у своју мушкост. 

– Истраживања показују, да љубав, ма колико значајна, најчешће има ограничен век трајања и да дужина и квалитет партнерских односа зависи пре свега од личности партнера и њиховој одлуци да сачувају моногамну везу.Све се може превазићи када људи имају жељу да сачувају љубав. Не да сачувају брак, не због деце, не због света, већ само ради љубави.

Шта после растанка?

У партнерски однос се улази са много очекивања и наде, а мало знања, промишљања и вештина, истиче др Гордана Никић. Када су партнери у заједништву и када науче да брину једно о другом и уживају у заједничком времену и присуству, онда магија љубави најбоље исијава. А колико траје? Колико смо спремни да је негујемо као ретку биљку, да је заливамо, прехрањујемо, улажемо велики и искрен труд и посвећеност да израсте, процвета и донесе зреле и сочне плодове.

Па ипак, не би требало заборавити да нико нема тапију над људским срцем. Чак и ако покушамо да условимо нашег партнера да воли само нас, може се догодити да доживимо велико разочарање.

Шта после неверства? Да ли постоји могућност да се излечи ова рана? Пре доношења коначне одлуке, морамо се упитати да ли понашање неверног има везе са његовом прошлошћу или са заједничким животом у садашњости. Ако је сексуално и привремено, није нужно разговарати о њему, пре свега због ризика од повређивања превареног партнера. Међутим, ако неверство укључује љубав, онда је теже сакрити и чекати да прође. У принципу, мушкарци имају другачији концепт неверства него жене. Оне се осећају кривим када маштају о другом човеку, а мушкарци не виде ништа лоше у „сајберсексу“. Поједине личности су посебно погодне за прељубу, посебно нарцисоидне, оне који воле да буду шармиране и и заведене.

Како препознати прељубника? Мали је број вештих који могу да сакрију ову авантуру. Када су прељубник или прељубница блажени и радосни, и улагују се партнеру више него икада раније, то је сумњиви покушај заташкавања кривице. Или, ако праскају ни због чега, то је такође знак да „пуцају“ због унутрашњег конфликта. Стално дурење је настојање да се сачува сопствени психолошки простор.  

Не би требало заборавити, подсећају психотерапеути, да сви тежимо срећи. Ако нисмо срећни, брак губи сваки смисао, а заједнички живот постаје ноћна мора. Уколико се преваре понављају и праштају, оне убијају поверење, а са поверењем и љубав, а после тога ту више нема среће.

У случају прекида везе увек треба имати на уму да не постоји само један „прави“ мушкарац и једна жена. То су стереотипи. Постоји много адекватних, а на нама је да се отворимо и препознамо особу са којом бисмо могли да имамо истинску везу, саветује др Гордана Никић.