Краљевско свирање

Гостовање једног од најбољих скандинавских симфонијских оркестара, Краљевског филхармонијског оркестра из Стокхолма са диригентом Аланом Гилбертом, после сјајног оркестра из Гетеборга који је наступио на последњем Бемусу, уобличили су нашу слику о стандардима извођења и музицирања у Шведској.

Престонички оркестар дошао је (како је то и разумљиво, сем када наши гостују у иностранству) са делом истакнутог домаћег аутора, доајена шведске музике, Ингвара Лидхолма (1921) под називом Toccata e canto које је аутор написао са двадесетак година и које носи све елементе најбољих немачких узора. Класична партитура, са много полифоних преплета и решења звучи као добро оркестрирана увертира уз модалне хармонске обрте из народне музике. Друго дело, модернијег рукописа, аустријске композиторке Олге Нојвирт (1968) писано по наруџбини Концертне сале Стокхолма, уместо концертна три става, садржи пет арија и представља омаж омиљеном инструменту саме ауторке као и мајстору трубе, солисти Хокану Харденбергеру.

После одлично свиране увертире која, ипак, није фасцинирала, савремено дело младе Аустријанке, са бројним кластерима, полутоновима, чудним звучним ситуацијама и феноменима, потпуно је разоткрило најбоље стране извођаштва оркестра. Прави јунак вечери био је управо један од највећих уметника на труби, данас у свету, Хокан Харденбергер, који је фасцинирао и солистичком деоницом у савременом делу, а посебно у Хајдновом изузетном Концерту за трубу у ес дуру по коме се мере домети трубача у сваком времену (не можемо а да се не сетимо сјајног Докшицера). Неконвенционални Швеђанин запрепастио је присутне чистотом тона и фразирањем, као и дугим, непомућеним дахом, па онда виртуозитетом који поништава тешкоће дувача и призива лакоћу извођења брзих пасажа и каденцних бравура на гудачким инструментима. Оркестар – децентан, повучен у други план, а тако присутан.