Док се велики део света овог лета бори са рекордним температурама, у Кини се све чешће могу видети призори који делују готово нестварно – са кровова вишеспратница спушта се фина водена измаглица, као да пада киша иако је небо потпуно ведро.

На први поглед изгледа као да пада летња киша. Међутим, небо је потпуно ведро, а вода не долази из облака већ са кровова вишеспратница. У појединим кинеским градовима ових дана све чешће могу да се виде зграде које прскају воду како би ублажиле последице екстремних летњих врућина.

Реч је о иновативном систему за расхлађивање који користи мрежу млазница под високим притиском, постављених на крововима зграда. Снимци овог необичног система постали су вирални на друштвеним мрежама.

Ултрафина измаглица

Принцип рада ове техниологије заснива се на природном процесу испаравања. Вода се кроз млазнице избацује под притиском од 50 до 100 бара, што омогућава стварање ултрафине измаглице уместо обичних капљица. Захваљујући томе, већина воде испари пре него што стигне до тла, па пролазници углавном не буду мокри. Капљице воде пречника свега 10 до 50 микрометара готово тренутно испаравају чим доспеју у топао ваздух. Током испаравања апсорбују топлоту из околине, чиме се ваздух хлади на исти начин на који зној хлади људско тело, преноси CGTN.

Према званичним подацима, температура површина око зграде, укључујући кровове, фасаде и бетон може да се смањи чак за пет до осам степени Целзијуса за свега неколико минута након укључивања система. Температура самог ваздуха опада нешто мање, у просеку од једног до три степена, али је и то довољно да боравак на отвореном постане знатно пријатнији током топлотних таласа.

Осим што расхлађује околину, водена измаглица повећава влажност ваздуха и везује ситне честице прашине, па доприноси бољем квалитету ваздуха у густо насељеним урбаним срединама.

Борба против климатских промена

За разлику од клима-уређаја који хладе унутрашњост просторија, овај систем намењен је расхлађивању спољашњег простора, улица, тргова, пешачких зона и дворишта између стамбених блокова. Његова највећа предност је што троши знатно мање електричне енергије, јер енергију користи углавном за рад пумпе високог притиска, док се само хлађење остварује природним процесом испаравања воде.

Кина последњих година интензивно развија технологије које градове чине отпорнијим на климатске промене.

Поред система за распршивање воде, користе се зелени кровови и фасаде, специјална стакла која одбијају Сунчеву топлоту, као и централизовани системи хлађења који троше мање енергије од великог броја појединачних клима-уређаја.

Стручњаци ипак истичу да овакви системи нису замена за класичне мере заштите од врућина, већ допунско решење које ублажава ефекат такозваних „урбаних топлотних острва”, појаве због које су велики градови лети често и неколико степени топлији од околних подручја.

Стамбени комплекси у Јунченгу, Шанси, већ годинама користе овакво расхлађивање за више од 1.000 домаћинстава. Технологија хлађења маглом постоји и на аутобуским стајалиштима у Чонгкингу, јавним трговима у Пекингу и Вухану, градилиштима у Сечуану…