Добре оцене нису препорука

Ивана Комадинић (24) управо пише мастер рад на Факултету организационих наука на смеру европски менаџмент и глобализација. Дипломирала је на Факултету за пословне студије Мегатренд универзитета и већ годину и по дана пријављена је на Бироу рада у родној Ивањици. Иако је била добар студент, ниједном није била позвана чак ни на разговор за посао.

– Слала сам биографију на све огласе за економисте, књиговође и менаџере које сам видела. Ишла сам на све сајмове запошљавање, али ништа. Посла нигде нема. Сви траже искуство од три до пет година, а ја немам где да га стекнем. Нико неће да ми пружи шансу да стечено знање применим у пракси. Осећам се беспомоћно – каже наша млада саговорница која живи с родитељима у Ивањици и додаје да је јасно да јој за било какав посао неопходна веза.

– Изгледа да ни везе више не помажу. Родитељи се труде да ми помогну, али вртимо се у круг – објашњава Ивана.

Према њеним речима, већина њених вршњака у Ивањици има исте проблеме. Школе су завршили, али знање немају где да употребе.

– Мој брат је завршио грађевину и дипломирао са десетком и нема посао. Као да смо учили узалуд. Родитељи нас издржавају и не знамо колико ће то трајати – жали се Ивана.

Ј. З. П.

-----------------------------------------------------------

На бироу 1.300 агронома и 283 инжењера шумарства

Готово 1. 300 дипломираних инжењера пољопривреде, који нису успели да добију посао саветника за домаћинства при Министарству пољопривреде, тренутно чека посао на надајући се да ће њима ускоро сванути лепши дани. У међувремену око 850 студента уписује се сваке године само на Пољопривредни факултет у Београду, а између 350 и 400 сваке године дипломира. Мало је боља ситуације са инжењерима шумарства којих на Бироу има 283, а годишње дипломира око 200 студената.