Губитници на свим странама

Спорна тактика освајања независности у УН: Махмуд Абас   Фото ТанјугНеколико дана од када је Палестинска управа успела да као пуноправна чланица буде примљена у Унеско, агенцију Уједињених нација за образовање, науку и културу, сасвим је јасно да разлоге за славље нема нико од учесника у блискоисточном мировном процесу. Па чак ни палестински председник Махмуд Абас, којем је ово својеврсна симболична победа у борби за независност Палестине.

Начин на који су Палестинци ушли у Унеско (са 107 гласова за, 52 уздржаних, 20 одсутних и 14 против, међу којим су били САД, Канада, Аустралија и четири државе ЕУ) само је доказао неколико чињеница које удаљавају Јевреје и Арапе од мира и суживота.

Најпре, нема сумње да је израелско-палестински мировни процес у амбису, блискоисточна политике Барака Обаме показује се неуспешна, док је Европска унија непоправљиво подељена о овом спољнополитичком питању. Осим тога, евидентно је да сваки корак који се повуче без сагласја Израела заправо само гура њене лидере ка ултранационалистичкој политици, будући да је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху као контрамеру одлучио да убрза изградњу 2.000 домова за Јевреје у источном Јерусалиму и на Западној обали.

Овај драстичан корак Нетанијаху жестоко су осудили чак и традиционални израелски пријатељи и заштитници Американци истичући да „унилатералне акције делују против напора да се обнове директни преговори” који су „једини начин да се постигне решење две државе”.

Обама је овим догађајем изгубио једну од последњих шанси пред америчке председничке изборе следеће године да успе да наговори Израелце и Палестинце да седну за преговарачки сто, и то без великог притиска на Израел, чиме би постигао спољнополитички успех, а не би наљутио богати јеврејски лоби у Америци. Да ова палестинска стратегија више шкоди Америци него Израелу уверен је и Данијел Леви, бивши израелски мировни преговарач у време премијера Ехуда Барака. Иако је Обамина администрација истицала да жели да спречи једностране потезе обе стране, управо то се дешава протеклих месеци, будући да Вашингтон очигледно није имао конкретну стратегију како да то спречи.

Европљани, пак, поново су показали све спољнополитичке слабости ЕУ јер су у Унеску деловали разједињено – четири чланице (Немачка, Холандија, Чешка и Шведска) гласале су против палестинског пуноправног чланство, 11 чланица је било уздржано, док су остале гласале за.

Овим догађајем изгубио је и цео систем Уједињених нација јер су САД, Канада и Израел обуставиле финансирање Унеска (што је око четвртине њеног годишњег буџета), тако да је због блискоисточног спора угрожено, на пример, образовање девојчица у Авганистану. Ускраћивање финансија агенцијама УН ће, како је потврдио и генерални секретар УН Бан Ки Мун, погодити милионе људи.

Осим у Унеско, Палестинци су поднели захтев за пријем и у преосталих 16 агенција УН, као и за пуноправно чланство у светској организацији.

Очигледна жеља Палестинаца да дипломатским акцијама у систему УН натерају Израелце и Американце да се покрену и врате се преговорима не даје очекиване разлоге, иако је у Унеску убележена победа. Наиме, ова палестинска тактика не покреће Израелце ка преговорима већ Нетанијахуа још више гура на страну његових ултранационалистичких коалиционих партнера. То, наравно, не оправдава Нетанијахуа који за годину дана није успео да се отргне утицају „јастребова” у својој коалиционој влади и да као прави државник преузме ризик и храбрије уђе у преговоре са Абасом, обустављајући изградњу спорних јеврејских насеља у источном Јерусалиму и на Западној обали.

Палестинска тактика не делује и због тога што је „случај Унеско” утицао и да се верни палестински пријатељи у Европи, као што су Француска и Велика Британија, сада премишљају и одустају од првобитне намере да у Савету безбедности УН гласају да Палестина буде примљена у пуноправно чланство у УН. То све чини да, уз велике силе, УН и Израел, и Палестинска управа постаје губитник у дипломатском „рату” у којем је пре неколико дана добила прву битку.

Ненад Радичевић