Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рашета: Нисам утицала на рад аеродрома

Рашета: Нисам утицала на рад аеродрома
Марија Рашета-Вукосављевић Фото Танјуг

Бивша министарка телекомуникација Марија Рашета-Вукосављевић негирала је јуче, пред судским већем Вишег суда у Београду, све наводе оптужнице, која је терети да је са сарадницима 2003. и 2004. године незаконито узела више од милион и по динара приликом израде пројекта и реконструкције терминала-2 и ВИП салона на београдском аеродрому.

– Никада ни на који начин нисам ни посредно, ни непосредно утицала на рад аеродрома, ни на расписивање тендера, избор понуђача, нити на инплементацију уговора – казала је Рашета-Вукосављевић.

Према њеним речима, реконструкција аеродрома била је само део пројекта „Капија Србије”, јер је Влада Републике Србије хтела да на том простору направи логистички центар у овом делу Балкана и Европе.

Бивша министарка негирала је наводе оптужнице која је терети да је у договору са двојицом оптужених, на њен предлог Управни одбор „Јата”, у чијем је саставу тада био аеродром, сменио генералног директора Ђорђа Лукића који се није слагао са модалитетима спровођења стратешког плана, одабиром понуђача и њиховим високим ценама, и на његово место поставио оптуженог Бранислава Витасовића.

Марија Рашета-Вукосављевић тврдила је да је Лукић смењен по налогу покојног премијера Зорана Ђинђића јер није био задовољан његовим радом, а да је Витасовић на његово место дошао на предлог Демократске странке која је имала мандат за директора аеродрома.

Када је Лукић у јануару 2003. године израдио први стратешки план за реконструкцију аеродрома, Ђинђић ју је, како је испричала, позвао усред ноћи и упитао: „Како те није срамота да се овакав план нађе на седници владе”.

– Тај план је скинут са седнице владе и враћен на дораду. На седници владе крајем фебруара када сам представљала дорађени план премијер ме је прекинуо и опет упитао: „Ко је тај човек који нема визију развоја аеродрома, ако не зна свој посао треба да буде смењен” – испричала је бивша министарка.

После седнице је, како је навела, премијер позвао у кабинет и рекао јој да је донео одлуку да Лукић буде смењен. Убрзо је убијен, а влада је у марту усвојила поново разрађени план, без детаљног разматрања.

До смене Лукића је дошло тек у мају по закључивању уговора између аеродрома Београд и „Термоенерго инжињеринга”, пошто је Лукић рекао да се не слаже с тим уговором.

– До смене је могло да дође и у марту да није премијер убијен. Могла је да буде и у јуну, јулу, августу, али су ми представници ДС-а тада дали „име” Бранислава Витасовића да га предложим за новог директора, а са тим се сагласио и премијер Зоран Живковић – рекла је Рашета-Вукосављевић.

Она је тврдила да се са Витасовићем срела свега два до три пута, приликом обиласка радова на аеродрому.

Пре Рашете, одбрану је изнео бивши помоћник генералног директора Слађан Ивковић, који је, такође, негирао кривицу, тврдећи да није имао овлашћења за доношење било каквих одлука и да зато није ни могао да злоупотреби положај.

Поред Рашете-Вукосављевић, Грихилеса и Ђенадића оптужени су некадашњи директор београдског аеродрома Бранислав Витасовић, бивши помоћник генералног директора Слађан Ивковић, као и сувласници предузећа „Колубара инвест градња” Дејан Мишовић и Лазар Бунчић.

Они се терете да су током 2003. и 2004. године незаконито прибавили имовинску корист већу од милион и по динара приликом израде пројекта и реконструкције терминала-2 и ВИП салона на београдском аеродрому. Сходно кривичном закону, бившој министарки и другим оптуженима, прети затворска казна од две до 12 година.

М. Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Извињење

У јучерашњем броју „Политике” техничком грешком објавили смо наслов на рубрици Хроника „Рашета-Вукосављевић тврди да је све радила по закону”, што не одговара садржају текста. Извињавамо се аутору и читаоцима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.