Јовановић позвао Тадића да прихвати преокрет

Председник Либерално демократске партије (ЛДП) Чедомир Јовановић позвао је данас председника Србије Бориса Тадића да потпише проглас „Преокрет” који подразумева промену косовске политике и наставак европских интеграција.

На скупу у београдском Дому омладине, где је представљен садржај прогласа, Јовановић је оценио да тај проглас до 9. децембра када се одлучује о захтеву Србије за кандидатуру у ЕУ, треба да потпишу и патријарх, председник Српске академије наука и уметности, ректор Универзитета у Београду и други.

Осим Јовановића на скупу су говорили и председник Српског покрета обнове (СПО) Вук Драшковић, председник Социјалдемократске уније (СДУ) Жарко Кораћ, а подршку прогласу дали су и многобројни представници невладиних организација, уметници и интелектуалци.

Јовановић је рекао да иако су проглас подржали људи који нису увек истомишљеници, њих је окупила одговорност према будућности државе.

„Спаја нас љубав према земљи и нека нико не тражи од нас да ту љубав кријемо само зато што он не уме ништа друго него да мрзи. Спаја нас и љубав према Србима на Косову, али и према њиховом заједничком животу са Албанцима”, рекао је Јовановић.

Он је додао да се људи који подржавају политику преокрета нису окупили да би некога срушили већ да би покушали да та идеја допре до што већег броја људи који ћутке подржавају такву политику.

Лидер ЛДП-а је најавио да ће до 9. децембра програм „Преокрет - Србију у Европу, Европу у Србију” бити представљен широм Србије а да ће пре датума, када се буде одлучивало о кандидатури Србије, бити одржан и један скуп у Београду.

„Не желимо да тај скуп организујемо због Европе, већ због нас... Зато што желимо да покажемо да је Европа једини прихватљиви орјентир и светионик”, рекао је Јовановић.

Лидер СПО Вук Драшковић је оценио да у савременој историји Србија није имала неодговорније државнике него у последњих 20 година, чије су погрешна политика и политичко слепило Србију одвојили од Југославије, Косова и од њених суседа.

Говорећи о политици коју Србија данас треба да води према великим силама, Драшковић је испричао једну анегдоту с почетка 19. века, када је кнез Милош Обреновић послао проту Матеју Ненадовића у Турску да моли за интересе Србије.

„Милош му је рекао: 'Прото, знаш колико су силни, знаш колико смо слаби, али када дођеш тамо а ти се ипак 'укурчи''. Прота му одговори да је то лако, али шта да ради ако то исто ураде и Турци. А Милош му рече: 'Ако се и Турци 'укурче', а ти прото, онда, 'откурчи'“, рекао је Драшковић.

Историчарка Латинка Перовић је оценила да је досадашња политика доживела пораз и да је произвела сиромаштво, свађу са суседима и са развијеним светом, због чега је неопходан преокрет.

Према њеној оцени, идеја Европе је у Србији жива па је потребно да се окупе европске снаге и са левице и са деснице, односно да се обави демократска мобилизација како би се створила демократска држава.

Председник СДУ Жарко Кораћ је оценио да се прича о Косову само злоупотребљава од политичких снага које желе да скрену Србију са европског пута а да је то могуће јер су демократске снаге парализоване а антиевропске снаге веома присутне у медијима.

Он је рекао да се европска идеја у Србији систематски убија, а да се у јавности пропаганда жели да прикаже као реалност.

Проглас „Преокрет” потписали су, осим ЛДП, СПО, СДУ и неке странке мањина, Асоцијација слободних и независних синдиката, представници бројних невладиних организација, интелектуалца, уметника и других јавних личности.

Окупљање око идеје која води у Европу

Србија мора да промени политику уколико жели у Европу и уместо старих косовских парола земљи је потребна нова политичка храброст, наведено је у декларацији „Србија у Европу-Европа у Србију”, коју су данас представили у Дому омладине у Београду представници ЛДП, СПО, СДУ, дела невладиног сектора и истакнути појединци из јавног живота.

У декларацији је наведено да српско друштво треба да се окупи око идеје преокрета која је води у Европу.

„Морамо својом снагом натерати званичну политику Србије да донесе неопходне одлуке, промени косовски курс, искористи највећу шансу и испуни највеће обавезе ове генерације”, пише у Декларацији.

Потписници Декларације посебно су незадовољни због „непотребног и опасног повлађивања проевропске владе антиевропској хистерији и стратегији да балвани са два царинска прелаза са севера Космета блокирају добијање статуса кандидата и датума почетка преговора о чланству Србије у ЕУ”.

У декларацији је истакнуто да њени потписници желе да обједине све који се залажу за европску идеју и да одбијају да праве компромисе с „антиевропским узурпаторима будућности Србије”.

„Ужасно је што део политићких, верских, привредних и културних снага у земљи, свој интерес препознаје у историјској најдубљој рупи у којој се можемо наћи ако изгубимо европску будуцност”, наводи се у декларацији.

„У земљи која статира у европским интеграцијама, нема посла док власт не запосли, нема спорта док власт не преседава, нема културе без печата власти, ни медија које је власт поштедела своје уређивачке политике”, истиче се у декларацији.

У декларацији пише и да њени потписници смисао виде само у Србији промењених приоритета, земљи слободних грађана, која је коначно пронашла мир са собом и суседима, друштву којим владају право и ефикасне институције, заједници која цени и подстиче знање, рад и успех.

„У земљи без времена, губитак статуса кандидата или кандидатура без датума преговора, значиће само још једно убијање нормалне будучности, још једно пропадање свега што је у Србији опстало, још једну изолацију на периферији Европе свих који из Србије нису побегли”.

У декларацији се истиче и да они који воде Србију морају да преузму одговорност за њену европску будућност.

„Уколико се определе за истину, видеће нас који не можемо да чекамо, како кроз минско поље крчимо европски пут Србије, коју они воде”, наводи су декларацији и додаје да је „страшна цена лажи свих који умањују тежину деветог децембра, дана који се у Србији доживљава и као претња и као шанса”.

Декларацију су потписали и Хелсиншки одбор за људска права, Грађанске иницијативе, Иницијатива младих за људска права, Центар за културну деконтаминацију, Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права, Центар за европске студије, Фонд Биљана Ковачевић Вучо, као и Асоцијација слободних независних синдиката.

Такође су декларацију подржале и личности из јавног живота, међу којима су и Бора Тодоровић, Јелисевата Сека Сабљић, Светислав Басара, Бошко Јакшић, Горан Марковић, Мирјана Карановић, Латинка Перовић, Ратко Божовић, Милојко Пантић, Никола Ђуричко, Влада Дивљан, Никола Којо, Срна Ланго.