Спилберг остао доследан Ержеу

Од дописника Танјуга

Брисел – Кад се изузме вештина прављења пива и чоколаде, мало је ствари којима се Белгијанци поносе колико Тинтином, јунаком маратонске серије коју је више од пола века цртао белгијски аутор Ерже.

Брисел је вероватно једини град на свету који има музеј посвећен овом лику из стрипа – не забавни парк, него прави музеј подигнут њему у част. Сем тога, Тинтинов лик је на муралима, постерима и мајицама, луткице из стрипа продају се на сваком ћошку и може се рећи, без претеривања, да је Тинтин равноправни симбол Брисела са легендарним дечаком – манекеном Писомом – чија је статуа у центру града једна од главних туристичких атракција.

Стога је било логично да светска премијера холивудске верзије Тинтина – „Авантуре Тинтина: тајна једнорога” у режији Стивена Спилберга и продукцији Питера Џексона („Господар прстенова”) прошле недеље буде одржана баш у Бриселу, два месеца пре него што ће Американци имати прилику да виде филм.

Пошто је Тинтин извор националног поноса у Белгији поставља се питање колико је Спилберг, са свим чудима модерне технологије, успео да у екранизацији стрипа остане веран духу оригинала. Редитељ се трудио да остане што је више могуће веран оригиналном заплету саге о дечаку-новинару, с тим што је у овом филму спојио три албума – „Тајна једнорога”, „Рак са златним клештима” и „Благо Црвеног Рака” – чија се радња одвија на три континента. Реч је о класичној потрази за благом, која у много чему подсећа на ране Спилбергове филмове, попут прве авантуре о Индијани Џонсу – „Крадљивци изгубљеног ковчега”.

Критика и публика су топло примили филм, који је током прве недеље приказивања у Европи остварио позамашан профит. Занимљиво је да је најмањи број гледалаца – у односу на број становника – филм имао управо у Тинтиновој домовини. Њега је у Белгији досад видело око пола милиона људи, што је знатно мање од завршног дела серијала о Харију Потеру.

Један део објашњења је што филм, упркос технологији, не успева да у потпуности оживи ликове, који, као хибриди људског и цртаног лика, остају негде на пола пута између стварности и маште. „Необично је да је Ерже, уз помоћ мало мастила, скромним тачкицама и цртицама успевао да изрази више него армија аниматора и моћних компјутера”, приметио је критичар „Гардијана” Зан Брукс.

Ове замерке нису спречиле Спилберга да најави још два наставка саге о Тинтину. Биће крајње занимљиво како ће се холивудски могул, који је снимио „Шиндлерову листу”, понети у сусрету са мрачнијим аспектима Ержеовог дела, као што је латентни антисемитизам.

Белгијанци су, у коначном исходу, дочекали Спилберговог „Тинтина” као што обично дочекују туристе – љубазно, гостољубиво и опуштено – и испратили га на исти начин. Њиховом довитљивом и увек оптимистичном Тинтину, уз чији су лик одрастали и кога носе у срцу, не може да науди ни моћни Холивуд.

Дејан Анастасијевић

-----------------------------------------------------------

Стрип излазио и за време нацистичке окупације

Не само да су поједини негативци у стрипу о Тинтину као скинути са нацистичких постера о „грамзивим Јеврејима”, него Ержеа, који је Тинтина цртао од 1927. до своје смрти 1983, прати сенка колаборације.

Тинтин је, наиме, без прекида излазио током нацистичке окупације, а аутор је током тог раздобља дао неколико помирљивих изјава о нацизму због којих се после горко кајао.

-----------------------------------------------------------

Понос сународника и у времену кризе

Бриселској премијери је присуствовао Спилберг, као и већи део бриселске политичке елите, којој је пријало да за тренутак заборави да у Белгији већ скоро годину дана тиња политичка и економска криза, потпиривана размирицама између франкофонске и фламанске језичке заједнице. „Ово је била прилика да се сви осећамо поносно што смо Белгијанци”, рекао је један белгијски званичник Танјугу после премијере, уз киселу опаску да им се то „у последње време не дешава баш често”.