Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Филмска љубав у доба кризе

Филмска љубав у доба кризе
Сцена из филма „Потомци” Александра Пејна

Солун- Далеко скромније него свих предходних година, у петак увече, у тренуцима док је у Атини грчки парламент у ужареној атмосфери доносио судбинске одлуке, у здању Олимпион на Аристотеловом тргу у Солуну, почињао је 52. међународни филмски фестивал, још увек најзначајнији у региону југоисточне Европе.

У свом поздравном говору директор фестивала, легендрани Димитрис Еипидес, осврћући се на актуелну ситуацију у Грчкој, изјавио је да је свестан да има оних у публици који себи постављају питање каква је корист од фестивала и свечаности у тренуцима када земља тоне. Еипидес је понудио одговор да кроз филмове људи примају различите стимулансе како би боље разумели свет око себе, да је људима потребна и забава, и да је фестивал доказ да само активне интервенције било којег рада могу да дају шансу опоравку земље. Као пример темељног рада навео је и чињеницу да је Солунски фестивал кренуо напред оснивањем филмског Архива у Солуну, што ће бити животно дело ове филмске манифестације с дугим трајањем, и поклон граду који је већ више од пола века изванредан домаћин филмским ствараоцима из целог света.

Како је реч о фестивалу који је на великој цени у Европи, више од 50 одсто од овогодишњег буџета финансирано је из европских фондова, највећим делом из Европског регионалног развојног фонда. У помоћ су притекли и бројни спонзори и сам град са својом филмском инфраструктуром, тако да су све програмске целине остале на броју, те квалитет фестивала не трпи. Штеди се на броју гостију и паралелним догађајима који су предходних година знатно оптерећивали фестивалски буџет.

Овогодишње, 52. фестивалско издање званично је прогласио отвореним независни амерички редитељ грчког порекла Александар Пејн са својим најновијим филмом „Потомци”, топлом и искрено интимистичком, породичном драмом, са филограмским хумором, у којем главну улогу игра Џорџ Клуни. Поздрављајући публику на свом матерњем, грчком језику, Пејн („Грађанка Рут”, „Странпутице”, „Све о Шмиту”...) је изјавио да постоје многе ствари које је по доласку у Грчку видео, а које су га веома потресле, као и то да његов долазак у Солун значи подршку фестивалу који га је својевремено открио као аутора и наградио, што је помогло његовој каријери. Пејн је истакао да је ово већ трећи филм који приказује на Солунском фестивалу и да грчкој премијери „Потомака” присуствује чак тринаест његових рођака, који су специјално због тога стигли из Атине.

У главном такмичарском програму који је традиционално посвећен откривању нових филмских талената, за престижну награду „Златни Александар” надмеће се петнаест дугометражних играних филмова о чијим вредностима просуђује жири, на чијем је челу амерички професор и публициста Лоренс Кардиш, доскорашњи челник филмског одсека њујоршког Музеја модерне уметности (МоМа).

Чак двадесет нових грчких филмова такмичи се у националној селекцији, а посебна почаст приређује се у виду ретроспективе и Константину Гианарису, угледном грчком редитељу, сада већ средње генерације. Међу 250 филмова који су ове године доступни гледаоцима у Солуну, су и филмови независних аутора у овогодишњем специјалном фестивалском фокусу: америчке редитељке и продуценткиње Саре Драјвер (животна сапутница Џима Џармуша), данског аутора Олеа Кристијана Мадсена, аустријског субверзивног документаристе и филмског редитеља Улриха Зајдла и италијанског редитеља Паола Сорентина. Свима њима ће на посебним свечаностима бити уручени и почасни „Златни Александри” за допринос филмској уметности.

У угледном програму „Балкански преглед”, у оквиру којег је организована и ретроспектива филмова турског редитеља Ердена Кирала, биће приказана два филма којима је Србија продуцент, „Непријатељ” Дејана Зечевића и „Панк није мртав” Владимира Блажевског, док ће у оквиру продуцентског форума „Раскршћа” свој филмски пројекат „Варвари” представити редитељ Иван Икић и продуцент Милан Стојановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.