Неуновчена слава

Од нашег дописника
БУКУРЕШТ, децембра – Дописник познатог француског часописа "Пари мач" нашао се 22. децембра 1989. у Букурешту баш у тренутку збацивања диктатора Чаушескуа. Пратио је крваве трагове које је на престоничном асфалту оставило на стотине убијених револуционара, дивио се заносу који је захватио милионе ослобођених Румуна. На улицама Букурешта направио је снимак једног дечака, обавијеног румунском тробојницом из чије је средине био исечен социјалистички грб. Тај је снимак обишао цео свет, а дечак проглашен за симбол победоносне  револуције, за "румунског Гавроша".

Нешто касније, када је румунски Гаврош прихваћен као такав и постао чувен, француски новинари су низом огласа у овдашњим медијима позвали све оне који препознају дечака са слике да саопште његово име и адресу.

Тако је пронађен четрнаестогодишњи Флорин Вијеру из Добројештија, на домаку престонице. Тако се и сазнало за његову "револуционарну причу", а која је потом добила и свој транзицијски наставак. Судбина румунског Гавроша је испала веома кривудава.

Украдена застава

Децембра 1989. Румунијом су завладала бурна времена. Избила је прва у свету револуција која је директно преношена преко телевизије. Да би учествовали у њој хрлили су милиони људи крајње незадовољни лошим животом и Чаушескуовом деспотијом. И ђачић Флорин Вијеру помислио је да и он треба да "иде у револуцију". Вешто је украо заставу са општинске зграде. Ножићем је исекао социјалистички грб из њене средине и са још неколицином својих сеоских вршњака кренуо у престоницу да "обори диктатора".

У центру престонице нашао се крај барикада. На све стране се пуцало. Поред њега текла је крв. Танад су њега мимоишла. Али крупне дечије очи упијале су све грозоте бурних збивања. Остао је жив. Ликовао је као и други они који су лично учествовали у обарању свемоћног диктатора.

Већ сутрадан, сав преморен, пронашао је у граду своју старију сестру. Наравно, она га је избрусила. До шамара није било далеко. "Шта ти тражиш овде? Где си био?"... "Био сам у револуцији", гласио је безазлени одговор скоро исцрпљеног дечака.

Сестра му није поверовала. Све док и сама није видела слику из "Пари мача", коју је, после неколико дана, преузела цела румунска штампа. Мали Флорин је постао познат. Дичио се. Сви су му угађали. А он је причао и причао о својим револуционарним догодовштинама.

Изјаловљена француска стипендија

Наводно, Французи су му понудили стипендију. Да заврши гимназију у Француској, а потом да тамо и студира. Данас Флорин тврди: "Французи никада нису имали једног Гавроша кога би одгојили и спремили за будућност." Наводно његовом одласку у Француску се супротставио тадашњи први постреволуционарни премијер Петре Роман, и сам човек са букурештанских барикада. Он је као рекао: "Гаврош је наш. У стању смо да сами држимо наш симбол у земљи."

Тако је пропала Флоринова француска стипендија. Заузврат, сама влада му је понудила сваку подршку. Али, када је, како прича, отишао у владину палату "Викторија" и потражио премијера, овај, наводно, није хтео да чује за њега.

Штампа је одмах почела да проверава ову изјаву. Бивши премијер је демантовао тврдњу да није хтео да пусти Флорина у Француску, у којој је и сам некада студирао. Напротив. Нажалост, њега није привлачило учење. Није хтео ни да ради. Уобразио се и размишљао "Ако си симбол, све је готово. Од сада не треба ништа да радиш."

Предизборна маскота

Касније су, каже, дошла нова обећања – од председника Емила Констатинескуа, који га је водио на своје предизборне митинге 1996. и показивао уз себе. Наводно, и он му је обећао "живот без брига". Али, избори су прошли, а он је опет био заборављен.

Већ одрастао, Флорин увиђа да мора сам да тражи своје место под сунцем нове демократије, за коју је, како вели, и свој живот стављао на коцку. Али мало шта му је ишло од руке...

Најпре је постао, по препоруци, магационер у букурештанској градској чистоћи. Затим је окушао срећу као неквалификовани радник у једном грађевинском предузећу. Плата је била мала. Уписао се на куварски течај, али постаје продавац новина. Нешто је и председник Илијеску покушавао да му помогне.

– Од 1944. па све до 1999. више пута сам осетио да се не сналазим у демократији. Нисам имао сигурност у сутрашњи дан – признаје сада Флорин.

Врхунац његовог неуспеха у животу десио се пре четири године, када је ухваћен у крађи. Морао је шест месеци да проведе иза браве.

Ипак, у 31. години, сада већ сазрели Гаврош, који је 17 година "пливао" кроз узбуркану румунску транзицију, изгледа да је нашао своје место под сунцем. Оженио се, има сопствени стан и двоје деце. Каже да чека улазак у ЕУ. Тренутно ради као "приватник". И машта да оснује своју грађевинску фирму...