Три дана у Тирани

Продукцијској кући "Баш челик" стигло је званично писмо из Француске, у којем француски министар спољних послова Филип Дуст-Блази и министар културе Рено Донеду Верб обавештавају да је нови филм сценаристе и редитеља Срђана Карановића "Беса" добио 140.000 евра на конкурсу "Fonds Sud Cinema" Министарства за културу и комуникације Републике Француске.

Филм је до сада добио и финансијску подршку Словеначког филмског фонда за развој пројекта, а на конкурсу Филмског центра Србије није добио ни динара, већ је ушао у такозване резервне пројекте.

Некако истовремено, "Политика" сазнаје да је Карановић, иначе и професор режије на београдском ФДУ, недавно био гост филмске школе "Marubi Film & Multimedia School" у Тирани, где је водио тродневну радионицу филмске режије. На позив оснивача и директора школе, познатог албанског филмског редитеља Кујтима Чашкуа (наша публика га познаје по филму "Магично око" и по прошлогодишњем боравку на београдском ФЕСТ-у), Карановић је албанским студентима приказао и своје филмове "Јагоде у грлу", "Вирџина" и "Сјај у очима", и о њима разговарао више сати са студентима.

На молбу да са читаоцима "Политике" подели своје утиске о боравку у Тирани, Карановић је одговорио:

– Школа је врло модерно организована и опремљена. Њу тренутно похађа око тридесет студената који паралелно, слично као у Америци, студирају филмску режију, камеру и монтажу. Занимљиво ми је било што су сви студенти били у стању да без преводиоца прате моја предавања на енглеском језику. Релативно често имају госте, филмске ствараоце из Европе, који им на сличан начин одржавају своје радионице. Недавно је једну водио и наш познати редитељ и професор Горан Марковић.

Карановић подсећа да је једна група албанских студената већ била у посети  београдском Факултету драмских уметности, јер је Чашкуова пракса да води своје студенте у посете другим филмским школама у Европи.

– Београдски студенти су били у узвратној креативној посети у Тирани. Мислим да је таква отвореност само нешто од чега њихова филмска, и свака друга, памет може имати само користи. Како код њих, тако и код нас, али и свуда у свету – сматра редитељ и професор Карановић, указујући на велику отвореност и гостољубивост својих тиранских студената. Имао је утисак, каже, да их интересује буквално све што зна и да неће стићи све да им исприча у три школска дана.

Албански студенти су показали и да врло добро познају и наш филм и наше редитеље, јер су их својевремено гледали на ТВ-екранима, али тако што су кришом на кровове својих кућа стављали импровизоване антене које су хватале наше програме.

А какви су општи утисци о Албанији и Тирани, упитали смо за крај Карановића, а он је одговорио:

– На сваком кораку се у архитектури виде сиромаштво и тужне успомене на ропство под Турцима, на Мусолинија, Енвера Хоџу, Стаљина и Маоа. Ипак, имао сам утисак да у свему напредују невероватном брзином, да се гради на све стране и да се њихова транзиција не разликује много од наше и у добром и у лошем смислу. У Тирани, на пример, постоји само један биоскоп који ради, али и шездесет осам телевизијских станица и преко педесет дневних новина које по графичком дизајну изузетно подсећају на италијанске!