Новинари на "жилету"

Последњих недеља на мети тренера Партизанових фудбалера Миодрага Јешића нашли су се спортски новинари. Искусни стручњак жалио се минуле јесени и на судије, навијаче, итд.
И у Европи, много познатији фудбалски стратези, имају доста замерки на рачун "седме силе". Тако Алекс Фергусон, један од најуспешнијих тренера у историји светског фудбала, сматра да медији мрзе његов Манчестер јунајтед. Фергусон, који је 20 година генерални менаџер тима са "Олд трафорда", устврдио је да новинари одувек покушавају да сруше Манчестер зато што је велики клуб, правећи јаз између играча и навијача, али да то никад нису успели јер нису дозволили обожаваоци са трибина.
На првој прес-конференцији после лавине критика због испадања из Лиге шампиона прошле сезоне, провео је један минут и онда је – напустио.

Када је у питању наш фудбал, интересантно је да су се Јешићеве критике на рачун спортских новинара догодиле у исто време када је један бивши дугогодишњи спортски новинар проглашен за – фудбалског тренера године у Србији, у избору националног савеза. Реч је о Михајлу Ивановићу, који је то признање заслужио радећи ван наших највећих клубова, у Вождовцу и Смедереву.

Овај тренер не би се могао окарактерисати као усамљен пример. Други имамо у нашој кошарци. Домаћи трофеји, али и титула првака Јадранске лиге са ФМП Железником, налазе се у биографији Бошка Ђокића, такође са значајним стажом у новинарству пре успешне тренерске каријере коју тренутно наставља са прволигашем Свислајоном из Вршца.

Неће бити да су ови стручњаци све што знају и примењују, научили после одласка из новинарских вода. Наравно, има новинара који не знају превише о спорту, као што није мали број таквих тренера...

Данас код нас однос спортских личности и новинара има и светле и лоше примере. Колико је познато, најдубљи раздор тренутно постоји између специјализованог спортског телевизијског СОС канала и Кошаркашког клуба Црвена звезда, чијом одлуком се већ неколико година функционери и играчи "црвено-белих" не појављују у емисијама поменуте београдске телевизије. Позиве иначе добијају, имали су их и ове недеље, чиме ова телевизија са своје стране не остаје дужна гледаоцима којима је Звезда на срцу, а који се иначе често укључују у програм са питањима и коментарима.

Без анализе разлога којима се руководе у Црвеној звезди, која испуњава обавезе да се њени играчи и тренер стављају новинарима на располагање после утакмица, питање је да ли у табору "црвено-белих" имају праву слику о томе како не би требало радити на презентацији клуба на једној телевизији. Јер, последњих година већи број пута догађало се да Звездин портпарол коментарише утакмице клуба за који ради, на телевизији са националном фреквенцијом, у којој је запослен. Чак и ако су ти коментари били коректни, стоји питање конфликта интереса.

Кошаркашки клуб Партизан је необичан по томе што је пре десетак година имао новинара за потпредседника, а да је данас један од оних који су на тој функцији - најприсутнији портпарол на нашој политичкој сцени. Андрија Младеновић, представник за штампу водеће странке у Влади Србије, ових дана је, рецимо, као клупски функционер изнео критику на рачун тренера Душка Вујошевића, изјавивши да, иако трофејни стратег има право на мишљење не би требало да се бави оптужбама на рачун челника Црвене звезде, него тренерским послом у којем је сјајан...

Портпароли су данас, иначе, постали толико неопходни да је једног ангажовао и национални Фудбалски савез прошле године, читаву деценију након што су то урадили неки много мањи спортски субјекти, као на пример Кошаркашки клуб ФМП Железник. Фудбалски савез иначе од памтивека има далеко највише контакта са медијима, пошто су новинари безмало сваког радног дана на "брифингу" у Кући фудбала...

Светски тренд у последње две деценије јесте да спортски журнализам добија много већи простор него пре. То је пре свега последица уплива великог капитала у спорт, који је постао културна, политичка и економска област од прворазредног значаја.

Спортски медији најдаље су отишли у Америци, где су до сада најпрестижнију новинарску "Пулицерову" награду добила четворица спортских новинара. Тамо су медијски посленици и највише заштићени. Кошаркашка НБА лига санкционише клубове и играче за избегавање изласка пред новинаре глобама од десет до 25.000 долара. Међутим, и тамо има незадовољних медијима.

Пре неколико дана, после велике туче десеторице кошаркаша Њујорка и Денвера, црнопута звезда домаћих Стив Френсис изашао је са изјавом да је скандал добио велики публицитет на телевизијама и у новинама зато што су актери већином играчи црне боје коже. Оптужбу за расизам поткрепио је поређењем са другим спортовима у којима је већина белих спортиста, хокејом и бејзболом, који по његовим речима имају и веће скандале, али о којима се, како истиче, мање говори.

Није забележено да су се наши играчи у НБА жалили на новинаре - из Америке. Недавно је у интервјуу за амерички медиј Предраг Стојаковић изнео критике на рачун - српских журналиста. Тврди да овде медији штите Кошаркашки савез, али не и репрезентативце...

На крају, црнопути профи боксер Џејмс Батлер априла ове године у Лос Анђелесу осуђен је на 30 година затвора због убиства спортског новинара. Жртва није страдала због свог новинарског рада, већ зато што се као пријатељ затекла у близини када је "Маљ из Харлема" запао у депресију...