Дуг се сам отплаћује

Они који су успели да уштеде или наследе новац питају се како да га уложе за будућност. С почетним капиталом имају могућност да купе некретнине – стан или локал који ће издавати, а шта је од тога исплативије саветује Петар Грујић, директор Одељења за управљање производима Фолксбанке

Најпре, приликом подношења захтева за било који кредит, ваша банка ће увек процењивати два најбитнија критеријума: вашу могућност враћања кредита, односно кредитну способност, која значи колику сте рату по процени банке и по прописаним параметрима у стању да враћате, као и обезбеђење које можете понудити (обично хипотека или јемство)

У зависности од намене кредита (стамбени, куповина локала и други), од ваше кредитне историје (да ли сте редовно измиривали своје обавезе по другим кредитима), тренутне задужености (да ли већ имате кредитне обавезе или сте, пак, можда јемац или жирант по неком кредиту), као и од вашег односа са банком (колико дуго сте клијент, које послове обављате преко ње, каква су искуства банке у раду са вама), банка ће процењивати наведене критеријуме и доносити одлуку о томе да ли ће ступити у кредитни аранжман са вама.

На пример, да имате 10.000 евра и желите да купите неку непокретност.

Прво што морате да одлучите јесте – да ли желите да купите стан или некакав локал који планирате да рентирате. Основни разлог лежи у томе што банка (а ни наш закон који регулише пословање банака) не третира исто ове две врсте некретнина.

Код стамбеног простора у могућности сте да више оптеретите примања и да у вашу кредитну способност укључите још неку особу с којом имате заједнички финансијски интерес за куповину стана (супругу, вереницу... па чак и родитеље), док се код куповине пословног простора процењује искључиво ваша кредитна способност.

Приход од ове две некретнине је различит, а услед тога и цена, тако да треба добро отворити очи и израчунати за колико година ће вам се вратити ваша инвестиција.

Дајемо пример стамбеног кредита са учешћем, који је најдоступнији, с обзиром на то да за могућност без учешћа и депозита морате имати као залог другу (минимум 30 одсто вреднију) непокретност. Нека стан, то јест локал, вреди 50.000 евра. Ваше минимално учешће по кредиту би било 5.000 евра (10 одсто) и тада би вас банка кредитирала са 45.000 евра (у случају куповине стана месечна рата би, рецимо, у Фолксбанци била, на 30 година, 226 евра, индексирано у францима и ви и ваш садужник бисте морали да имате нето приходе од 450 евра). Осталих 5.000 евра (од претпостављених 10.000 које имате) можете искористити за подмирење агенцијских трошкова, као и трошкова пореза на промет некретнине. Такође, у калкулацији треба обратити пажњу и на остале трошкове банке и осигурања кредита, који могу ићи и до додатних 2.000 евра, али се обично могу укључити у кредит.

Уколико претпоставимо да се један такав стан може издати за неких 250 евра месечно, ваша инвестиција би саму себе отплаћивала и  после тридесетак година ви бисте деци оставили у наслеђе стан, али не и дуг по њему.

Купујете ли локал исте вредности, ситуација је мало другачија. Ако је тај исти локал обезбеђење (у оба случаја је претпоставка да је некретнина укњижена), учешће или депозит морао би да буде свих 10.000 евра, тако да бисте се за пратеће трошкове практично морали сналазити. Ваша рата би била 278 евра, а оно што додатно ограничава ову куповину је чињеница да би искључиво ваша нето примања морала да буду минимум 835 евра (овде нема могућности садужништва). Имајући у виду да се, ипак, за локал вредности 50.000 евра може постићи много боља цена приликом издавања (чак и преко 350 евра) и да су пратећи трошкови банке доста нижи (око 1.000 евра), ова инвестиција добија на исплативости.

Логичан закључак извуците сами.