Изненађење за суперсилу

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 24. децембра – Суперсила није спремно дочекала промене у свету иако их је добрим делом изазвала. Војни буџет јој јесте рекордно нарастао, али се испоставило да је била превише усмерена ка бившим или могућним ривалима, а да војску није довољно оспособила за борбе с постојећим, непосредним и све жешћим непријатељима.
Такву процену експерата данас у уводнику потврђује "Њујорк тајмс", сугеришући да су међународне стратешке претумбације изненадиле суперсилу, па да је и њој неопходна транзиција – да своје оружане снаге "прилагоди новој светској реалности". Приоритет, наглашава се, треба да добије – омасовљење трупа за битке на копну против разноразних "побуњеника", уместо досадашњег фаворизовања опскрбе наоружањем високе технологије за претпостављени сукоб с неком од великих сила. Промени доживљаја глобалне стварности кључно је допринео рат у Ираку. Поводом збивања на том фронту, претходно је установљено да су се ЦИА и  друге обавештајне службе претерано ослањале на сателитске и друге теледириговане информације и да су запоставиле "непосредни рад на терену", а сада се слично констатује и за армију.

Администрацији Џорџа Буша се замера и – нереалан повод за инвазију на Ирак, јер тамо није било ни оружја за масовно уништавање ни веза са Ал каидом, и нереално планирање ангажмана после обарања режима Садама Хусеина. На бојиште није послато довољно војника, неопходних за сузбијање герилских операција и завођење реда – тврде стручњаци. За то се кривица махом приписивала доскорашњем шефу Пентагона Доналду Рамсфелду, који је недавно, под притиском критика, поднео оставку и функцију препустио бившем директору ЦИА Роберту Гејтсу.

Напади герилаца у Ираку, како је саопштено пре пет дана, достигли су бројку од 959 недељно, од којих дневно гину или буду рањена 93 цивила, 33 припадника владиних снага и 25 војника коалиције на челу са Американцима. За такву драматизацију као да "нема лека", док овде и даље расту улагања у прескупу машинерију, у оквиру концепта одбране из времена хладног рата, иако је тај рат престао пре безмало две деценије.

Почетак 21. века, оцењује "Тајмс", планери Пентагона су дочекали са убеђењем да ће Америка још деценијама бити бојно неприкосновена, због доминације у ваздуху и на мору, припремајући се за дугорочно израстање Кине у главног конкурента. Стога су знатно више инвестирали у авијацију и морнарицу, запостављајући потребе копнене војске и маринаца, који сада носе главни терет борби на главном фронту – у Ираку.

Таква селективност показала се контрапродуктивном, као и једностраност у спољној политици. Овде сада, рачуна се, нема довољно војника за распламсане борбе на копну, као што нема ни довољно активних иностраних савезника.

Стварност је била занемарена применом идеолошке догме о "трансформацији", по којој се сматрало да раст војне технологије омогућава смањивање броја војника на попришту, иако су генерали оспоравали такав приступ – преноси њујоршки лист. Немилосрдни и продужени сукоби у Ираку, уз размах окршаја и у Авганистану, прилично су истањили борбени морал па и  исцрпли резерве овдашњих оружаних снага. Тако су неке јединице и по три пута слате на фронт, а да припадника Националне гарде није било довољно кад је требало да интервенишу унутар САД – за ублажавање последица климатских ломова, што се најдрастичније испољило у ураганској катастрофи Њу Орлеанса и околине (августа 2005).

И у време овдашњег обележавања Божића председник Буш се консултује с блиским стратезима како да повећа број припадника копнених снага и маринаца – првих је сада око пола милиона а других око 180.000. Размишљају и о слању привременог појачања у Ирак.

Оба пројекта би шеф Беле куће могао да озваничи после Нове године. А оба су супротна досадашњем прижељкиваном поретку приоритета – јачању технолошке надмоћи и постепеном смањивању трупа САД у Ираку. Заокрет тражи дуже време за сазревање од изнудице у стратегију. То, чини се, подразумева и нове аранжмане у спољној политици, с такође реалнијим приступом осталим спољним жариштима.

Незванично се говори о повећању броја припадника два рода оружаних снага за око 70.000, уз процену да би се тако повећали војни издаци за по 1,5 милијарди долара на сваких 10.000 нових војника. Али, њујоршки дневник рачуна да то не би морало да повећа укупни одбрамбени буџет. Јер, каже, могли би се смањити трошкови за "непотребне невидљиве бомбардере, јуришне подморнице"...

Омасовљење војника за копнене битке је неопходно, додаје "Њујорк тајмс", за одговор на изазове с којима ће се Америка суочавати "наредних деценија". Не прецизира се, међутим, где би се све и којим поводима водили тако дуги оружани обрачуни. Као главни непријатељи овде се углавном категоришу "нуклеаризовани" Техеран и Северна Кореја, као и подужа листа "недржавних" формација као што су Ал каида и низ других "терористичких и герилских група", повезаних понајвише ознаком "исламски екстремисти".

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Бомбе поред пута

БАГДАД - Најмање седам полицајаца је погинуло, док их је 30 рањено у нападу бомбаша-самоубице на једну полицијску станицу у Мукдадијаху, 90 километара североисточно од Багдада, саопштила је ирачка полиција. Побуњеници су затим гађали полицијску станицу са шест минобацачких ракета, пренео је АП.

Само пола сата после овог напада, у експлозији две бомбе постављене поред пута у Ханакину, око 140 километара североисточно од Багдада, у близини ирачко-иранске границе, рањено је 18 цивила, од којих неки теже, навела је полиција.

Портпарол ирачког министарства унутрашњих послова Абдул Карим Халаф саопштио је да су сукоби били жестоки у јужном ирачком граду Самави, престоници ирачке провинције Мутана, где су наоружани нападачи гранатирали седиште полиције и неколико зграда.