Здравље прече од 1,9 милиона евра

Година која је на измаку требало је да буде једна од најлепших за кошаркаша ФМП-а Бранка Јоровића (25 г, 204 цм) јер се очекивало да ће имати запажену улогу у репрезентацији на 15. светском првенству и да затим пређе у један од најбогатијих шпанских клубова Акасвају из Ђироне. Међутим, блиставу сезону је покварила подмукла повреда леђа која му није дозволила да се искаже у дебију за национални тим, а затим му је из руку "отела" уговор од 1,9 милиона евра.

Од средине септембра, када се вратио из Ђироне необављена посла (Акасвају поништио предуговор после лекарских прегледа), Јоровић се лечио у Београду. Пре непуних недељу дана имао је прве тимске тренинге у ФМП-у...

– Скоро да могу да кажем да се осећам одлично, мада још имам страх. Какве сам муке имао, добро сам. Имао сам врло болну повреду леђа, због које нисам могао нормално да ходам, да седим...

Премотавање овако страшног "филма" није пријатно, али пристаје на то. У јулу, у једној припремној утакмици репрезентације у Валенсији, осетио је оштар бол у леђима...

– Скроз ме је облио зној. Примио сам ињекцију против болова. Сутрадан је то прошло и мислио сам да је у питању нешто пролазно. Све до последње утакмице на турниру у Сингапуру, који је био генерална проба за СП, нисам имао проблема, а онда сам после једног баналног покрета осетио онај исти, оштар бол који се спуштао низ леђа до пете.

На своју руку је одлучио да настави припреме мада је био свестан да је то пут у неизвесност...

– За мене би било поражавајуће да сам на корак од Светског првенства рекао: "Не могу". Лекарски тим је учинио све што је могао. Храбрили су ме да ћу временом бити боље. Осећао сам се као важан део тима, био сам члан прве петорке. Нисам желео да одустанем а знао сам да играјући под боловима нећу моћи да пружим ни десети део онога што могу.

Неколико дана пре СП, док се повреда није вратила, догодило се нешто што га је још више охрабрило..

– У Сингапуру сам потписао предуговор са Акасвајуом. После СП сам отишао у Ђирону на детаљне прегледе да бих склопио уговор. Али, испоставило се да повреда није безазлена, а Акасвају је већ довео два повређена играча Тортона и Хила. У неким другим околностима прошао бих и у таквом стању.

Првих дана у Ђирони уверио се да има и нешто горе од физичког бола: неизвесност... Није то била брига због пара, већ за своје здравље...

– У тим тренуцима нисам размишљао о томе колико губим и финансијски и играчки, већ сам само желео да се заврши неизвесност око моје повреде. Ишчекивање је увек најтеже.

Такав уговор се не добија сваког дана...

– Требало је да потпишем на две плус једну годину, а уговор са обештећењем би износио 1,9 милиона евра.

Како је у тим тренуцима реаговао тренер Акасвајуа Светислав Пешић...

– Пешић је био више него коректан према мени. Учинио је све што је могао. Морао је да оправда неке своје потезе. Није могао да има тројицу новајлија на дугом чекању...

Уследио је повратак у ФМП...

– Сви су одмах звали да би ме охрабрили и понудили помоћ, од Небојше Човића и Ратка Радовановића до саиграча. Вратио сам се у клуб у којем сам за пуне три сезоне провео много лепих тренутака. Рехабилитација је трајала непуна два месеца. Разним вежбама сам јачао леђа. Помагали су ми клупски лекари и физиотерапеути, а посебно Влада Драговић који ми је показао одличне вежбе. Свима који су били уз мене дугујем захвалност, пре свега мојој супрузи Ани, брату и родитељима.

Ближи се повратак на паркет...

– Непуних недељу дана тренирам са екипом. Полако скупљам самопоуздање, гледам како моје тело реагује. После Нове године почећу још озбиљније да тренирам, а надам се да ћу половином јануара да одиграм први меч.

О првом сусрету са кошарком...

– Случајно сам у кошарци. На наговор наставника физичког у мом Драгачеву, почео сам да тренирам у осмом разреду. Био сам талентован за већину спортова. Стицајем околности, кошаркашке тренинге у Гучи водио је мој ујак. Ту сам провео две године и играо бетон лигу у којој су ме приметили људи из Борца и одвели 1998. Борац ме је одмах позајмио Железничару у којем сам за две сезоне играо у Другој и Првој српској лиги. Кад сам се вратио у Борац и даље сам на двојну регистрацију играо за Железничар. У Борцу сам максимално напредовао и у последњој сезони био други стрелац Прве "Б" лиге и други играч по индексу иза Вуксановића. То је био знак за људе из ФМП-а. Тако сам се после четири-пет сезона у Чачку обрео у Железнику.

О тајни чачанске школе...

– У Чачку се добро ради са младима. То је вероватно резултат вишегодишњег ангажовања групе људи која је проникла у све тајне кошарке. Чачанска школа то је брза кошарка и добар шут...

Далипагић је почео касно, са 17 година...

– И ја сам прилично закаснио. Почео сам са 15. Да сам почео коју годину пре ко зна где бих био сада. Гледам у ФМП-у, дечаци од 17-18 година су већ у врхунској кошарци. Стално им причам да треба да буду срећни што имају такву прилику.

О тајни свог шута...

– И у Борцу и у Железничару сам много вежбао шут, из свих позиција. Сваки тренер ми је дао нешто из технике шута. То је моја највећи квалитет, иако дуго себе нисам сматрао шутером.

О узору...

– Немам узора. Млади данас гутају НБА, а ја нисам заљубљен у њу. Волим добру европску кошарку. Док гледам такве утакмице ја их анализирам.

Како се прави корак од седам миља...

– За мене је велика ствар то што сам у Чачку играо много утакмица. Једно време сам играо за Борац и Железничар а лети и бетон лигу у Гучи. Ту сам стекао велико искуство.

Мало мало па Звезда куца на врата ФМП-а...

– Са људима из Звезде нисам разговарао. Са ФМП-ом имам уговор до краја сезоне. ФМП и агенција која ме заступа "One" питају се о томе где ћу даље, а ако се они договоре са Звездом, биће ми част да играм за њу јер познато је да су Партизан и она два наша највећа клуба.

У Железнику изнова нека нова лица пркосе скупим тимовима Партизана и Звезде...

– Као и сваке године у ФМП-у стижу таленти жељни доказивања. И тренутни резултати сведоче о квалитету рада и пожртвованости тих младића.

О 2007. години...

– Ако будем здрав сигурно ћу се одазвати селектору. Наредног лета играће се у земљи светских првака Шпанији, што је изазов више. Надам се да ће репрезентација Србије окупити све најбоље играче које има и да ће се створити атмосфера у којој ће сви бити спремни да се подреде вишем циљу.

-----------------------------------------------------------

Гуровић је екстра

О ривалству са Гуровићем...

"Кад је дошло до полуфинала са Звездом, знао сам шта ме чека. Гуровића изузетно поштујем и као играча и као човека. Постигао је много тога у кошарци а и сада показује колико вреди. Спортски сам се спремао за њега. Желео сам да мој тим победи. Сви кажу да је наш дуел био леп за гледање, али на терену није баш лако..."

-----------------------------------------------------------

Пешић: Европска класа

Тренер Акасвајуа Светислав Пешић прати опоравак Бранка Јоровића:

– Јоровић је и даље интересантан и за Ђирону и за многе велике европске клубове. Али, пре свега мора да буде здрав. "Дискус хернија" мучи многе спортисте. Неки су то решили операцијом а неки терапијама... Јоровић је одличан играч и, што је врло важно, игра на позицији високе тројке која је тражена. Да летос пре њега нисмо имали проблема са Хилом и Тортоном ја бих га задржао. За њега је сад најважније да се опорави и да почне да игра.