Штите само Албанце

У оквиру трансформације правног система на Косову и Метохији, којом се надлежности са Мисије Уједињених нација на Косову (Унмик) преносе на привремене косовске институције, Скупштина Косова је 14. децембра на места омбудсмана за заштиту људских права и његовог заменика изгласала двојицу кандидата из албанске заједнице, чиме је прекршила принцип минимума мултиетничности у привременим косовским институцијама. На основу конкурса, а на предлог надлежне комисије, за место омбудсмана предложена су тројица кандидата из албанске заједнице, а за његовог заменика двојица косовских Албанаца и досадашњи заменик из српске заједнице Љубинко Тодоровић из Грачанице. Како у прелазној Скупштини Косова већину посланика чине представници косовских Албанаца, представник српске заједнице је уочи гласања упозорио представнике Организације за европску безбедност и сарадњу и канцеларију Високог комесаријата за људска права УН на могућност једностраног изгласавања овог предлога, пошто још увек не постоји механизам који би спречио мајоризацију приликом гласања у Скупштини Косова.

Одсуство овог принципа је и основни разлог што посланичке групе са српске листе не желе да учествују у раду привремених косовских институција.

Иако је у поменутим међународним институцијама речено да ће у разговору са привременим косовским институцијама бити постигнут договор о "конструктивном решењу", гласање је показало да принцип мултиетничности у косовским институцијама не може да се примени чак ни у институцији која се бави заштитом људских права.

"Овај начин функционисања косовских институција наводи на мишљење да мултиетничост на Косову није могућа, јер не постоји никаква гаранција несметаног учешћа српске и других заједница у косовским институцијама, пошто нема уграђеног механизма који би спречио мајоризацију приликом гласања у Скупштини Косова", каже Тодоровић, који је од 2000. године заменик омбудсмана за људска права. 

Мисија УН на Косову је на основу Резолуције 1244 30. јуна 2000. године установила институцију омбудсмана, као независну институцију у косовском систему, чија је улога надзирање поштовања људских права која би могла бити угрожена деловањем централне или локалне власти. Канцеларија омбудсмана прати рад спровођења полицијских и законских мера и треба да допринесе обезбеђивању заштите људских права и владавини општег права на Косову. Како се наводи у Унмиковој одлуци, институција омбудсмана је директан симбол ефикасности и високих професионалних стандарда власти.

Одлуком Унмика од фебруара ове године, у складу са преносом власти на косовске привремене институције, косовској скупштини је препуштено да сама именује чланове ове институције. Према претходној Уредби именовање омбудсмана је обављао специјални представник Унмика, који је за три водеће функције у институцији поштовао принцип мултиетничности, тако што је на челну функцију именован међународни представник, док су заменици били припадници српске и албанске заједнице.

Осим тога, одлука привремене скупштине Косова није легална из због тога што кандидати нису добили законску већину, односно више од половине од укупног броја посланичких гласова (120).

"Парадокс је заправо још већи, с обзиром на то да је адекватно решење ових питања сада најпотребније пошто је на дневном реду решавање статуса Косова. Овај акт, учињен од стране највише институције привремене власти Косова, с правом намеће само једно питање: да ли се овим и косовско друштво поново враћа на сам почетак?", каже Тодоровић.

--------------------------------------------------------------------------

Врата отворена једном месечно

Канцеларија омбудсмана отворена је за све који сматрају да су им власти угрозиле људска права два пута месечно у Приштини, а по један дан у Гњилану, Пећи, Митровици, Призрену и Ђаковици. Осталим данима савете је могуће добити путем телефона. Такође се могу пријавити и случајеви кршења људских права који су се догодила пре установљења институције омбудсмана. Уколико се установи да су права грађана прекршена, омбудсман упућује писмену препоруку властима са захтевом за деловање.

У одлуци о успостављању институције омбудсмана се наводи да су официјелни језици албански, српски и енглески, међутим на сајту ове институције информације се могу добити само на енглеском.