Дијагноза на ходнику

Пацијенткињи, двадесетједногодишњој студенткињи докторка је на ходнику пружила на папиру написан налаз и уз кратко објашњење – "ту све пише" журним кораком отишла својим путем. Да болесница има грип и да треба да само да узима витамине и течност, можда јој не би требало замерити, али у конкретном случају реч је о постављеној дијагнози тешке и неизлечиве болести, која је као гром из ведра неба погодила ову девојку, али и њену фамилију. Изостала је стручна информација о начинима лечења, прогнози, скупим, али ипак постојећим лековима...

Ово је само један од многобројних примера како су чланови Закона о здравственој заштити о правима пацијената, први пут уведени прошле године, у великој мери остали "мртво слово на папиру". Поменута лекарка очигледно није знала да је "усмено, на начин који је разумљив пацијенту, водећи рачуна о његовој старости, образовању и емоционалном стању" дужна да обавести болесника о свему што је важно за лечење. То обавештење, како пише у закону, треба да обухвати дијагнозу и прогнозу болести, кратак опис, циљ и корист од предложене медицинске мере, време трајања и могуће последице предузимања, односно непредузимања предложене медицинске мере, врсту и вероватноћу могућих ризика, болне и друге споредне или трајне последице, алтернативне методе лечења, могуће промене пацијентовог стања после предузимања предложене медицинске мере, као и могуће нужне промене у начину живота пацијента, дејство лекова и могуће споредне последице тог дејства.

Законодавац је био изричит: лекар је дужан да све ово уради чак и без захтева пацијента.

Да би лекар требало дијагнозу да саопшти уз топлу реч, подршку, хумани приступ, то, истина, законодавац не помиње, али то се очекује од некога ко се бави професијом која пре свега прокламује хуманост. Болесница из ове тужне приче очигледно није знала каква су њена права на информацију, а није знала ни то да је због оваквог докторкиног поступања имала право на приговор.

Пошто лекари не обавештавају пацијенте о њиховим правима, али и обавезама, а грађани, ипак, нису навикли да читају нове законе, подсећамо на законску могућност да пацијент коме је ускраћено право на здравствену заштиту или који није задовољан поступком лекара или медицинске сестре може поднети приговор – усмено на записник или писмено – заштитнику пацијентових права, кога сада има свака здравствена установа.

Занимљиво је да су се заштитнику права пацијената у Министарству здравља многи грађани жалили управо на чињеницу да лекари тешко проналазе време да им објасне барем основне ствари о болести, дијагнози, прогнози лечења... Такође, у болницама, лекар је тај који пацијенту треба да објасни зашто му се даје одређени лек, зашто се уводи нови, зашто мора на поновљено снимање, а не да то чује од медицинске сестре, болничара, лекара на стажу или чак – сервирке.

У закону такође пише да сваки пацијент има право на слободан избор лекара, на слободан избор различитих медицинских процедура и, веома важно – право на приватност и поверљивост информација. Законодавац такође, подсећамо, изричито налаже да се без пристанка пацијента не сме се, по правилу, над њим предузети никаква медицинска мера. Такође важно, новоуведено право, које се нажалост мало користи, јесте право увида пацијента у своју медицинску документацију. Када би после обављене визите пацијент затражио да погледа своју болничку историју болести, главну сестру или лекара би вероватно погодио инфаркт, а реч је о законском праву пацијента да буде обавештен у вези са свим што се тиче његове болести, ма колико га здравствени радници сматрали лаиком. Подаци из медицинске документације спадају у личне податке о пацијенту и представљају службену тајну, такође се наглашава у закону.