Сиромашни и разједињени

Партија удружених пензионера улази у Скупштину, оптимиста је др Јован Кркобабић, њен председник. Оптимизам не заснива на истраживањима јавног мњења за која немају новац, већ на увиду у своје бирачко тело. "Учествовали смо на локалним изборима и свуда ушли у општинску власт. Добијали смо од 5 до 15 одсто, иако се појављујемо први пут и немамо средства. Подржавају нас реформисти Војводине и Србије, Социјалистичка народна странка, и још неке странке, и сигурни смо да ћемо прећи изборни праг. Ако трећина од 1.580000 пензионера гласа за нас, а на изборе изађе око четири милиона бирача ми прелазимо цензус и улазимо у парламент на велика врата. Сарађиваћемо са свим странкама, које хоће да помогну да се реши проблем пензионера", каже Кркобабић.

До сада такве сарадње није било. Нису криви пензионери, уверен је председник ПУПС-а, него сви други. "Тражећи начин да се реши лош положај пензионера, наишли смо на апсолутно неразумевање државе и њених институција, па чак и партија", каже он.

Међу кривце убраја и своју бившу странку. "Сада је СПС један од главних криваца за ово стање, јер је подржао законе који су били на штету пензионера прошле године, а сада се представља као њихов заштитник", каже Кркобабић. А сећа се и да је у време када је он био социјалиста, а Слободан Милошевић једина власт, донета уредба да се пензије смање за 20 одсто. Једино одговорности ослобађа Социјалдемократску парију са којом ће заједно на изборе. "Припремајући се за изборе и анализирајући партије дошли смо до закључка да нису биле коректне према пензионерима, осим Социјалдемократске партије која је напустила владу и одрекла се свог министра за социјалну политику".

Ако је незадовољство небригом партија за пензионере један од разлога оснивања ПУПС-a, други је застрашујућа рачуница коју изводи човек који тврди да најискреније заступа интересе пензионера. "Пре пет година пензионери су примали 90 одсто од просечне плате, да би то било смањено на 50 одсто, а 2010. године ће примати, ако се ништа не промени, 29 одсто од просечне зараде. Просечна пензија износи 14.282 динара, али када се зна да земљорадници примају око 5.500 динара онда је то у просеку и мање. Пензије ће 2010. године порасти номинално и просечна ће бити 17.200 динара, а стварно ће њихова вредност опасти за половину".

Досад постојеће пензионерске странке нису успеле да зауставе пензионерски суноврат у будућност. Једна од њих је ушла у Скупштину у коалицији са Странком српског јединства, али се у њој није видела. Кркобабић није био члан пензионерских странака пре него што је основао ПУПС. Каже да није проучавао њихово искуство, јер "нису ништа оставиле иза себе", али зна да су пропале зато што "нису радиле на прави начин и нису успеле да направе контакт са пензионерима. Са њима сам десет година у контакту и мислим да само здружени нешто можемо да направимо. Грешка странака које су пропале јесте што су биле парцијални покушаји да направе нешто на нивоу једне општине и да буду привезак једној партији. Ово је пројекат уједињења свих пензионера којих је у Србији 1.580.000".

Иако је ПУПС настао марта прошле године, његов лидер тврди да има 370.000 чланова у 2.407 месних и 170 општинских организација. Када би сви они изашли на изборе, ПУПС не би имао проблема са уласком у Скупштину. По садашњим сондажама јавног мњења за прелазак изборног цензуса биће потребно око 170.000 гласова. Шта ће ПУПС-у коалициони партнер.

"СДП има коректан однос према овој популацији, осим тога има искуство и помажe нам у организацији изборних процеса. Помоћи ће нам и материјално, јер смо ми партија сиротиње и нико нам не помаже. Прича се да нам помаже Сорос. Камо среће да је тако. Живимо од донација и добрих људи", одговара Кркобабић. Он тврди и да "ПУПС није имао потребу због кадрова да се удружује" и "да то није права коалиција већ уговор о сарадњи".

Кркобабић не одговара директно на питање ко је главни у коалицији, он или Небојша Човић, председник СДП, али зна се да је он носилац листе на којој су се нашли и несуђени народњаци Радован Радовић Рака и Добривоје Будимировић Биџа, затим Радмила Живковић глумица, Јован Хаџи Ђокић академик. "Глумац Љубиша Самарџић је потпредседник странке", каже Кркобабић. О односу сарадника говори и податак да ће СДП добити 20 одсто мандата, остало иде ПУПС-у "Ако само пређемо цензус СДП-у ћемо дати мандате да оснују посланички клуб. После избора могу ићи с ким пожеле а могу остати и са нама", каже Кркобабић.

Њега не брине што је раније пензионерска странка ишла на изборе са десницом, а сада са левицом. Кркобабић каже да ПУПС није партија са идеолошким премисама, већ је то општенародни покрет. Зато ће и однос према неким значајним темама као што је Хаг или однос према уласку у Европску унију формулисати ако уђу у Скупштину. У овом моменту, додаје, њихов став, пошто нису на власти, није нарочито значајан.

Дренка Вуковић, професор социјалне политике на ФПН -у, са тиме се делимично слаже и каже да се њима могу прикључити и људи који су на тржишту рада пред пензијом. Међутим, пензионери су, како каже, разједињени, интересно нису хомогени, па се расипају гласови. И нико их није подржао, иако све чекају пензије. Али, сиромаштво и акције не иду заједно.

– Можда би и њима као мањинама или женама требало дати квоту за улазак у Скупштину. Али, ако не уђу у Скупштину на овим ући ће на следећим изборима. И можда би било боље да излазе сами на изборе – каже Дренка Вуковић.

Њено веровање у успех заснива се пре свега на искуству да пензионерске странке имају традицију у транзиционим земљама: Словенији, Хрватској, Пољској, Чешкој. У Словенији су, где су били у Скупштини, великим демонстрацијама опколивши парламент, деведесетих година, спречили радикалне пензијске реформе. Они су утицали на пензије, лечење, цене лекова и уопште на стандард најстаријих.

Према истраживањима једне од агенција која пред изборе неће да се појављује у медијима ПУПС има између 1,2 и 1,7 одсто. Истраживач ове агенције каже: "Овај проценат може да се повећа ако је излазност мања, а могу постати и изненађење" и понавља сугестију: " Можда би више добили да иду сами, али их свакако не треба потценити".

Кркобабића не занимају много истраживања јавног мњења. Веру у успех заснива на томе што ће се залагати за измену свих закона који су донети на штету пензионера. Председник ПУПС-а замера партијама што сада пред изборе нуде повећање пензија, а ћутали су шест година. Замера и јавном сервису што је њихова конвенција дата врло кратко. "На прошлој седници Главног одбора имао сам захтев да позовем чланство да не плаћа ТВ претплату, али ја то нисам учинио сматрајући да је то наш јавни сервис", каже Кркобабић и љути се што се неким малим странкама као што је ЛДП, даје више простора на телевизији.

-----------------------------------------------------------

Пензионер од каријере

Др Јован Кркобабић је рођен 1930. године у месту Кољане код манастира Драговића у Далмацији. Завршио је Високу школу политичких наука, а магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука. Оснивач је и творац Заједнице фонда инвалидско-пензијског осигурања, као и самосталних делатности и земљорадника.

У политичком животу је од 13. године као члан СКОЈ-а, а затим СК-а. Један је од првих чланова СПС-а, где је остао до 2000. године. Био је посланик у Народној скупштини Србије и председник Законодавно-правног одбора у савезној скупштини. Председник Савеза пензионера Србије је од 1998. године.

Ивана Анојчић

-----------------------------------------------------------

Оптужбе Небојше Човића

Држава оштетила пензионере