Харвард на страни „окупатора”

Харвардовци не желе више да слушају предавача који без икаквих ограда брани економију „незаузданог капитализма” и траже отворену дебату о економским промашајима који су свет довели на тачку кључања.

Студенти најелитнијег светског универзитета ишетали су пре неки дан са предавања професора економије Грега Менкјуа, некадашњег челног економског саветника Џорџа Буша Млађег, а сада најактивнијег консултанта у кампањи конзервативног републиканца Мита Ромнија.

У писму упућеном професору Менкјуу преко дневног листа бостонског универзитета „Харвард кримзон”, студенти га обавештавају да више не желе да буду „саучесници у економским неправдама и најгорим промашајима у новијој историји земље”, као што је то последњих година био случај са дипломцима са Харварда.

Ова група студената тражи да се на овој и другим елитним америчким школама (Принстон, Јејл) озбиљније изучавају алтернативни економски модели.

Менкјуу, кога сматрају једним од кључних архитеката економског краха, замерају што жели да настави са подучавањем економије која је довела до тренда да један одсто Американаца просперира, док 99 одсто падају у дугове преко гуше.

Слоган о једном проценту непристојно богатих на рачун непристојно сиромашних 99 одсто, још од септембра је постао главна крилатица демонстраната на Волстриту и покрета незадовољних који се хоризонтално шири планетом.

Многи кампере по европским градовима, Зукоти парку на Менхетну и по свим већим местима Америке, виде као неозбиљну групу анархиста или хипика који не знају шта заправо хоће, иако су са правом незадовољни. Њихов захтев да се терет кризе распореди и на плећа оних који су је добрим делом изазвали сматрају неутемељеним левичарењем. Предвиђају им да ће се отопити чим напада први озбиљни снег.

Добитнику Нобелове награде за економију Џозефу Стиглицу, једном од најцитиранијих економиста у свету и професора на њујоршкој Колумбији, не пада на памет да омаловажи знање „окупатора Волстрита”. Напротив, од маја, када је отишао на протесте у Тунис, личним присуством обрадовао је кампере у Европи и Америци. У јулу је разговарао са шпанским „индигнадосима”, потом је скокнуо до Тахрира у Каиру, а пре неколико недеља водио је дијалог са „окупаторима Волстрита”.

У тексту који је потом написао под насловом „Од један одсто, за један одсто, ради један одсто”, нобеловац се слаже да танак слој Американаца који контролише више од 40 одсто националног блага бива неправедно богато награђен „не зато што су допринели иновацијама и бољитку човечанства, мада има и таквих појединаца”.

Много је више „иноватора финансијских продуката” који су допринели да се са ланца пусти и планетом затутњи економска криза, пише нобеловац који се у потпуности слаже са протестантима.

Док год добитнику Нобелове награде буде забрањено да на Волстриту демонстрантима говори преко мегафона, „док год се буде примењивало прекомерно регулисање демократије уз потпуно одсуство зауздавања банкара”, биће све више незадовољних оваквим погрешним системом, предвиђа Стиглиц који подржава чињеницу да се данас путем модерних технологија протести шире истом брзином којом настају и нове идеје. Никакве барикаде не помажу.

Џефри Сакс, некада најмлађи професор у историји Харварда, потом чудотворац који је зауздао боливијску хиперинфлацију, није се прославио као саветник у земљама источне Европе, али се и он прикључио уличном универзитету на Волстриту.

Сада директор Ерт института на Колумбији, Сакс је ободрио „окупаторе” на Менхетну и захвалио им што „мењају правац којим иде Америка”.

„Ваша порука је она права, ми заиста представљамо оних 99 одсто, а онај један одсто то још не схвата. Мало су спори, али не брините, доћи ће то и до њихових глава.”

Сакс замера Обами што наставља да „штити Волстрит” и употребљава „модел прогресивне реторике како би маскирао конзервативну економску политику”.

Када је о снеговима реч, демонстранти су до даљег окупирали простор, војнички шатори за масовни смештај већ су пристигли, грејање је уграђено, неће бити зиме, обећавају.

Једини који ће се можда смрзавати, то су запослени у канцеларијама оближње њујоршке берзе и околних финансијских центара, уколико им се због свих досадашњих непочинстава укину издашни бонуси. Харвардовци су кренули у Зукоти парк на дошколовање.

Чак се и тврдокорни професор Менкју вајка. Задовољан је, како је у харвардском листу отписао студентима који су напустили његов час, што је својим предавањима подстакао дискусију.

Харвардовце позива да се врате у ауле и да не иду на улицу. Са „окупаторима Волстрита” се не слаже, јер „не треба завидети онима који су кадри да земљу вуку напред“. А то је, по овом професору, управо тај један одсто привилегованих.