Папандреу званично објавио да подноси оставку

АТИНА – Одлазећи премијер Грчке Јоргос Папандреу званично је објавио, након састанка са страначким лидерима, да подноси оставку како би створио простор за нову коалициону владу, а обраћање нацији је завршио без именовања новог премијера.

Папандреу је рекао да политичке снаге у Грчкој сарађују како би извеле земљу из кризе, да ће влада бити формирана упркос разликама и да ће се учинити све како би земља остала у зони евра, јавио је Ројтерс.

Данас се очекује објављивање састава нове грчке владе, а грчка агенција АНА јавља да је председник Каролос Папуљас сазвао састанак са страначким лидерима за 18 сати.

У међувремену, лидери левичарских странака Комунистичка партија Грчке (ККЕ) Алека Папарига и Коалиција радикалне левице (СYРИЗА) Алексис Ципрас саопштили су да неће присуствовати овом састанку који ће се одржати у председничкој палати.

Одлазећи премијер Јоргос Папандреу и опозициони лидер Антонис Самарас преговарају већ трећи дан о томе ко ће предводити нову владу до избора у фебруару, а у штампи циркулишу имена четири потенцијална кандидата.

Ројтерс је раније објавио, позивајући се на изворе из две главне странке, да су се страначки лидери договорили да нову владу предводи председник парламента Филипос Пецалникос, из владајућег ПАСОК-а.

-----------------------------------------

Одлазак потомка чувене грчке династије Папандреу

АТИНА – Премијер Јоргос Папандреу је био присиљен да се после две године проведене на тој функцији повуче са места председника владе због незапамћене економске и финансијске кризе са којом се суочила Грчка.

Као изданак чувене династије Папандреу, која је оставила неизбрисив траг у поратној историји земље, он је дошао на чело владе октобра 2009. године. Пре тога био је на положају министра иностарних послова (од 1999. до 2004.), као и на челу других ресора.

Министар спољних послова био је у влади коју је водио премијер Костас Симитис, а дипломатско искуство је стицао, претходно, као заменик министра. Раније, у два манадата, био је министар вера и просвете.

Он је током 2009. и 2010. године краће време обављао функције и премијера и шефа дипломатије.

Папандреу је постао председник владе Грчке након што је Свегрчки социјалистички покрет (ПАСОК), чији је председник, остварио убедљиву победу на превременим парламентарним изборима октобра 2009. године. Место премијера преузео је од Костаса Караманлиса, јер је ПАСОК убедљиво поразио конзервативну Нову демократију.

Папандреу је рођен у познатој породици која је, уз династију Караманлис, оставила дубок траг у савременој историји Грчке. Његов отац Андреас, који је и основао ПАСОК, и његов деда Георгиос, неколико пута су били председници влада Грчке. Јоргос Папандреу рођен је 1952.године, у Минесоти, САД. Школовао се и студирао у Америци, Шведској и Канади. Магистрирао је социологију у лондонској Школи за економију, био је сарадник Центра за међународна питања Универзитета Харвард. Први пут је изабран у парламент 1981, а четири године касније за заменика министра културе. Он је у два мандата био министар просвете и вера, а био је и заменик министра спољних послова пре него што је 1999. године именован за шефа дипломатије. Као министар спољних послова допринео је унапређивању односа Грчке са суседима, пре свега са Турском и Албанијом. Приписују му се и заслуге за успешно организовање Олимпијаде 2004. године у Атини. За председника ПАСОК-а изабран је 2004, после оставке Костаса Симитиса. Премијер Папандреу је почетком месеца најавио расписивање референдума о пакету помоћи који је предложила ЕУ како би спасила Грчку од банкрота, али који подразумева и оштре мере штедње. То је изазвало бурне реакције у Грчкој, чак и у његовој странци.

То је на тренутак шокирало и европске лидере у ЕУ и изазвало хаос на светским берзама. Под притиском Брисела Папандреу је у међувремену ублажио став, рекавши да референдум никада није био сврха сам себи и поздравио подршку опозиције пакету помоћи ЕУ. Он је одустао од плебисцита и пристао да се повуче са те функције и позвао на формирање владе националног јединства која би извукла земљу из кризе и применила одредбе плана ЕУ за избегавање државног банкрота. Тиме су отворена врата и за одржавања превремених избора, који ће бити расписани, како се већ најављује, за 19. фебруар идуће године.