Драшковићу пацке, али не и „рибање”

Одступање од прокламоване државне политике о Косову и Метохији Вуку Драшковићу, лидеру Српског покрета обнове, који је део владајућег блока, није донело никакве посебне проблеме. Како Политика” сазнаје, о његовом искакању из „колосека” било је речи на седници Цветковићевог кабинета прошле недеље, али све се на томе завршило. Драшковић није посебно позиван на „одговорност” нити на разговор „у четири ока” како би објаснио своју косовску политику. Наш извор каже да за тo није било никакве потребе и да понашање лидера СПО и његово сврставање уз Чедомира Јовановића иде наруку ДС-у. Рачуна се на то да ће њихова „коалиција за преокрет” побрати гласове „тврђег” европски настројеног дела бирачког тела те да би ДС са њима и коалицијом око социјалиста комотно могао да формира следећу владу.

И у СПО не страхују за будућност својих односа са ДС-ом. На питање да ли разлике у косовској политици значе и дефинитиван разлаз са Демократском странком, Александар Југовић, потпредседник СПО, каже за „Политику”: „Судбина Србије се ’ломи’ 9. децембра и тада ћемо видети на ком ће се путу наћи Србија – да ли ће се наставити европске интеграције за шта је коалиција око ДС-а, односно листа За европску Србију, добила подршку на изборима 2008. године или ће кренути путем враћања у деведесете године”.

„Имамо различите ставове о питању Косова, али ми тиме не ускраћујемо подршку влади већ, напротив, помажемо влади да спроводи програм европских интеграција”, казао је Југовић објашњавајући зашто не изађу из владе са којом не деле исту политику. Рушењем владе, према његовим речима, отворила би се опасност да на власт дођу антиевропске снаге „исти они од којих је претила опасност и 2008. године”.

Колико је заиста реално да партије са потпуно различитим виђењем косовског проблема поново буду део истог, владајућег тима?

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да ово размимоилажење означава и крај њихове сарадње, док социолог Милан Николић оцењује да ће следећу владу формирати, мање-више, исте оне странке које чине и данашњу владу, односно да ће у њој бити места и за СПО. Можда из игре, како каже, испадне тек понека мања странка, а на њено место ускочи нека друга.

Питање у коме се СПО разликује од странака са којима је партнер у власти је, како оцењује Станковић, исувише важно и озбиљно по политички живот у Србији да би коалиција око ДС-а била спремна да поново прими СПО у своје окриље.

„Овај политички разлаз није нимало наиван и није успутан без обзира на то што је у српској политици, нажалост, све могуће. Мислим да СПО није спреман да са њима поново сарађује после избора, учешћем у власти и формирању неке парламентарне већине. Пошто је косовска политика једна од главних тема, тешко да те разлике могу да се занемаре”, оцењује Станковић.

За разлику од Станковића, Николић сматра да није крај сарадњи ДС-а и СПО. У целом друштву, како оцењује, све више сазрева идеја да се мора водити другачија косовска политика, да смо једном врстом политике заиста дошли до краја те да се ништа не постиже инсистирањем на старом.