Залогај успомена на Савамалу

 Дрвени тигањ, тањир, варјача и низ других ситница које могу стати у длан скупљено је у рам и представља изглед некадашње, старинске кухиње. На полици стоје фењер, млин за кафу, бокал – не користе се, али сведоче о традицији у престоници. На зиду црно-беле фотографије метрополе из прошлих времена и прве жене – возача таксија у Београду. Очи „боде” и о клин окачених сто динара – новчаница из 1941. године.

Ови „украси” нису сабрани у галерији, већ у сендвичари „Савамала” подно Зеленог венца, а кућа у којој је смештен локал направљена је давне 1910. године. Дејан Смиљанић, власник, у шали каже да гурмани  разгледањем овог малог простора лакше подносе чекање док се храна припреми. А у шали има и истине, јер се поштује правило да се сендвич, пице и палачинке праве пред гостима. Нема брзе хране и залогаја. Баш онако како су то некада поштовале домаћице. На јеловнику су сендвичи и палачинке са коњским месом, као и целим плодовима шумског воћа. Од зачина се користи шафран, а салате се праве по рецепту бака. Домаћини истичу да се тако овде и кроз залогаје брижљиво негују успомене на дух Савамале.