За намерни стечај и без имовине

Најаву промене Кривичног законика Србије, која ће намерно одвођење фирме у стечај третирати као кривично дело, a за које ће се изрицати затворска казна и одузимати имовина, подржавају привредници, стечајни управници, али и представници синдиката. Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде и председник радне групе за измену и допуну КЗ, изјавио је да је намера да се стане на пут избегавању обавеза према држави, другим привредним субјектима и запосленима, који најчешће остају не само без плата, већ и без уплаћених доприноса за социјално и здравствено осигурање.

Упућени тврде да је „производња стечајева” већ поодавно постала уносан посао, а укупан број судских предмета, који не могу да се изврше зато што је неко предузеће отишло у стечај, већи је од броја свих других извршних пресуда у Србији, тврди Хомен. Таквих је најмање 500.000.

– Послодавци подржавају намеру да се законом онемогући да неко оснује фирму са ограниченом одговорношћу за 500 евра, направи дуг од неколико стотина хиљада евра и прогласи стечај. За своје пословање сви привредници треба да одговарају својом целокупном имовином – каже Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.

Намерно увођење предузећа у стечај и постојећи прописи третирају као кривично дело. Да би починилац отишао на робију, треба, међутим, доказати намеру да се оштете повериоци, што је веома тешко, каже стечајни управник са подужим стажом, који жели да остане анониман.

– Новина у Кривичном законику могла би да буде одредба по којој би затворску казну пратило и одузимање имовине – каже наш саговорник. – Власнику друштва са ограниченом одговорношћу сада се не може одузети имовина за намирење поверилаца, међу којима је и држава.

Много је више случајева када један власник оснује више фирми. Кад му се блокира рачун у једној фирми, док чека окончање стечаја, који неће подмитити повериоце, он наставља да ради са истом имовином пренетом у неку од нових фирми. Агенција за привредне регистре за 500 евра региструје нову фирму таквог дужника, а да претходно не провери његову историју пословања, што не би смело да се догађа. Њима се мора забранити рад, бар на две године.

Слободан Хомен тврди да ће се под ударом КЗ наћи и службено лице које регистровањем нове фирме на преваран начин избегава плаћање обавеза према другим привредним субјектима.

– Подржавам сваку меру која јача финансијску дисциплину и која је уперена против неморалног понашања привредника – каже за наш лист Никола Павичић, почасни председник „Таркета” и један од три саветника потпредседнице Владе Србије Верице Калановић. – Али, до садашње неликвидности привреде и велике економске, али и општедруштвене кризе, не би дошло да су се примењивали већ постојећи закони, за шта је држава најодговорнија. И ова влада је толерисала одлагање стечаја и неплаћање пореза и доприноса, све тобож зарад чувања социјалног мира. Држава је и сама допринела неликвидности неплаћањем својих рачуна.

Подсећамо да је пролетос најављено оснивање регистра дисквалификованих лица, односно привредника који су довели фирме до стечаја и издавали менице без покрића.

– То је била иницијатива Драгољуба Вукадиновића, али од тога још нема ништа – одговара Павичић. – Речено нам је да постоје неке техничке сметње због којих Агенција за привредне регистре не може да сачини такав списак. Мислим да то није разлог, већ недостатак политичке воље да се тако нешто учини. Бар до избора.

Мирко Тодоровић, власник модне куће „Тодор”, трећи саветник вицепремијерке Калановић, каже да би волео да најављене измене КЗ важе и за директоре јавних предузећа. Да и они, укључујући и партије које су их поставиле, плаћају својом имовином за причињену штету повериоцима.

----------------------------------------------

Уходана шема

„Производња стечајева” била је веома раширена у неславној приватизацији. Купци би презадужили купљено предузеће, а новац од кредита или робе извукли би у неку другу фирму у свом власништву или власништву повезаних лица. Ако је реч о добрим фирмама, измисли се посредник за продају робе купљеног предузећа, који је такође у власништву истог човека. Тако се роба посреднику продаје по ниској цени, а посредник ту робу затим по вишој цени продаје купцу. Тако је целокупна добит остајала изван приватизованог предузећа и често се користила за извршење инвестиционих обавеза или плаћање наредних рата продајне цене и слично. Тако је купац приватизованог предузећа парама тог предузећа извршавао обавезу да инвестира у њега или обавезу из социјалног програма.

Остаје да се види хоће ли и овакви случајеви доћи под удар закона.