Тешко доказиве грешке лекара

Вероватно најделикатнија права пацијената која су "ушла" у закон тичу се права на накнаду штете. Изричито је наведено да пацијент који због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника у остваривању здравствене заштите претрпи штету на свом телу или се стручном грешком проузрокује погоршање његовог здравственог стања има право на накнаду штете према општим правилима о одговорности за штету.

Ово право пацијената упослило је многе београдске адвокате, али, занимљиво је – не да заступају оштећене болеснике, већ да "бране" лекаре познатих болница и клиника од пацијената, који, како нам је објаснио један од ових адвоката, "лажу и кукају, измишљају, да би болницу могли да туже и добију одштету". Овај адвокат нам одмах даје на знање да се не бави "приватним лицима", већ само поступа по захтеву познатих клиника и болничких центара које га ангажују, мада, узгред буди речено, заступа једног од хашких оптуженика, који се од изручења трибуналу годинама бранио лекарским дијагнозама, извештајима и смештањем по болницама.

Другим речима, мало је адвоката који пристају да се прихвате истеривања права на надокнаду штете пацијентима због грешака у лечењу, јер у Србији то је област најтеже доказивих грешака.

Осим права, пацијенти, наравно, по закону имају и одређене дужности. Пре свега, дужни су да се за време лечења у болницама придржавају правила понашања и реда у току боравка у здравственој установи. Много важније је да је пацијент дужан да када захтева да прекине са лечењем, и поред упозорења доктора на могуће последице због овакве одлуке, о томе мора да да писмену изјаву. Осим тога, пацијент мора о свом здравственом стању лекару изнети истините податке, мора да се придржава лекарских упутстава и прописане терапије, да активно учествује у заштити, очувању и унапређењу свог здравља...

Ако се пацијент не придржава ових обавеза лекар може да му откаже пружање даље здравствене заштите, изузев у случају хитне медицинске помоћи. Лекар је о томе дужан да обавести директора здравствене установе, као и да разлоге за одбијање пружања здравствене заштите унесе у медицинску документацију пацијента.

На крају подсећамо грађане да уколико нису прегледани у оквиру "златних" сат времена, имају право да од лекара затраже објашњење, а да је лекар дужан да грађанину објасни зашто преглед касни.

Својевремено је новинар "Политике" питао професора др Томицу Милосављевића, сад већ бившег министра здравља, који се за време свог мандата залагао за поштовање овог права, зашто оно није више заживело у већем броју наших установа. Министар је тада грађанима који чекају три сата на преглед код лекара поручио да "не треба да буду лењи, него треба да потраже заштитника права пацијената и писмено затраже објашњење зашто чекају тако дуго", изражавајући изненађење зашто пацијенти то не раде. Такође је грађане охрабрио да се не плаше да би због оваквих притужби следећи пут могли да буду ускраћени за помоћ. Али ако се плаше, рекао је Милосављевић, "онда морају да буду стрпљиви и да чекају наредних десетак година да се полако исправе све ружне навике из праксе".