Букурешт у плавом

Од нашег дописника

Букурешт, 25. децембра – Већ годину дана на централном букурештанском Универзитетском тргу откуцава један необичан сат. Он одбројава дане, минуте и секунде преостале до 1. јануара 2007. када Румунија званично ступа у ЕУ. Тај тренутак је већ скоро настао. Синоћ, у поноћ, "европски сат" показивао је да је преостало свега 168 часова до "отварања нове ере у румунској историји", како је рекао шеф државе Басеску. Он се није сложио са премијером Таричануом и неким политолозима, који овај румунски "поновни улазак у Европу" упоређују, по историјској важности, са догађајима из децембра 1918. када је, после векова тежњи, остварено уједињење свих Румуна у једну државу.

За новогодишњу "европску ноћ" врше се грандиозне припреме. Влада је издвојила чак 5,5 милиона евра за организовање светковина по свим већим градовима. Централни догађај ће бити у престоници баш поред поменутог сата. Крај њега ће се окупити  државни врх уз који ће се наћи председник европске владе Барозо и комесар за ширење уније Рен.

За ту прилику букурештански булевари "обучени" су у плаву – европску боју. Илуминација, са милионима светлећих звездица, дочараће "нашу рапсодију у плавом", каква је била жеља генералног градоначелника Видеануа.

Оптимизам и скептицизам

Када су током протеклих година вршена "континентална" испитивања јавности да ли је за ЕУ или против, Румуни су се стално налазили међу највећим "позитивцима". Чак 85 одсто њих изјашњавало се "за". А сада, када су се непосредно нашли пред вратима ЕУ, код Румуна су се појавили и знаци скептицизма. Тачније, они су се уплашили од грдних обавеза и ограничавања, на која су се обавезали потписујући уговор о приступању ЕУ. А посебно знајући за своје економско заостајање, које се највише види у пољопривреди и инфраструктури.

Уосталом, говорећи на заседању  парламента, посвећеном предстојећем ступању Румунија у ЕУ, министар за интеграцију, госпођа Боаџију, која ће ускоро постати министарка за европске послове, нагласила је да "нама тек сада предстоји тежак посао" конкретног интегрисања и надокнађивања великих разлика које деле Румунију од  развијеног запада Европе.

Појавиле су се чак рачунице да Румунија може да изгуби својим уласком у ЕУ. Јер, иако њу наредних година чека прилив од чак 35 милијарди евра из европских фондова за развој, она се боји да неће моћи да разради пројекте преко којих би апсорбовала ту огромну своту. Искуство неких земаља, које су раније примљене у ЕУ, показало је да опсорпција фондова за развој није нимало лака ствар. Некима је полазило за руком да апсорбују свега 10-15 одсто понуђених средстава. А ако се узме у обзир "чланарина", коју земље чланице ЕУ уносе у заједнички фонд, а она за Румунију достиже више од милијарду и по евра годишње, онда се може десити да се Румунија нађе у минусу. Управо тога се овде многи боје, знајући за заосталост свог административног апарата.

У Европу са личном картом

Овде се  пуно говори о предностима и тешкоћама које ће донети ступање у ЕУ. Најпопуларнија предност је слободно кретање Румуна по Европи. Од 1. јануара они ће у простор ЕУ улазити само са личном картом. Али, пред Румунима се испречава једно ограничење. У земљама уније, које посете, могу да остану свега три месеца. Неке земље, попут Енглеске, опиру се да пусте Румуне да се запосле у њима. Боје се "румунске инвазије". То овде изазива  негодовање. Узгред да поменемо да већ 2,5 милиона Румуна ради  по земљама ЕУ. Највише их је у Шпанији и Италији.

Румуне нарочито вређа тврдња да ће њихова земља бити третирана у ЕУ као "другоразредна чланица". Ово тим пре што им се прети да ће и даље бити подвргавани "мониторизацији".

Европски прописи, којих заиста има сијасет, нису овде широко познати, иако се на тв свакодневно врте спотови чији је циљ да се разбију неке предрасуде. Колају свакојаке приче које застрашују обичне житеље, а нарочито оне на селу.

Сада, о свињокољу, пред Божић увелико се причало да се Румунима неће више дозвољавати да свиње кољу на традиционалан начин. Јер, животиње су под заштитом. Наводно, свиње морају најпре да се шетају и смире, затим да добију анестезију, па тек онда да буду докрајчене специјалним метком или помоћу струјног удара. Да не би патиле. Румуни се крсте и веле да су та модерна средства за умор сувише скупа за њих. И, најзад, каква ће то да испадне свињска даћа.

Свињска даћа са електрошоком

Пуно брину и предвиђања о винима која ће пити. Наводно, мораће да искрче на стотине хиљада хектара винограда под домаћом, плебејском лозом. Вино од таквог грожђа неће смети да се износи на тржиште. Мораће да пређу само на племените сорте. У том погледу отпор је више него очигледан. Куд ће ситни домаћин без свог миришљавог вина које у бурадима једва да може да дочека пролеће. Ко ће се бакћати са племенитим сортама које траже премного посла.

Ту је прича и о "шљивки". Неће више бити печења ракије по двориштима. Ставља се тачка на свакојаке "брље". Њих, наводно, неће тржиште. А и сеоски вашари и пијаце ће одумрети. Па како ћемо ми да живимо, узвикује ситни рурални домаћин, нарочито у поткарпатским пределима пуним воћака.