Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Воде СНС и ДС, још четири странке могу преко цензуса

Воде СНС и ДС, још четири странке могу преко цензуса
Са данашње конференције за штампу

БЕОГРАД – Највећи рејтинг на српској политичкој сцени имају Српска напредна странка (СНС) и Демократска странка (ДС), уз благу предност напредњака, док још само четири странке могу да се надају преласку цензуса на наредним изборима, показало је данас објављено истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ).

На конференцији за новинаре уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић рекао је да СНС има подршку 28,4 одсто испитаних, док ДС ужива подршку 27 одсто учесника истраживања. Уласку у парламент могу да се надају Социјалистичка партија Србије (8,4 одсто), Српска радикална странка (7,1), Демократска странка Србије (7,1) и Либерално-демократска партија (6,6 одсто).

Вукадиновић је рекао да би за цензус могли да се боре и Уједињени региони Србије, који сада имају подршку од 3,2 одсто, док је то много мање вероватно за Јединствену Србију са 2,6, Социјалдемократску партију Србије са 2,3 и Лигу социјалдемократа Војводине коју је у истраживању изабрало 2,2 одсто грађана.

Испитивање НСПМ-а обављено је у октобру, у форми теренског истраживања, уз учешће 1.200 грађана старијих од 18 година.

Процењујући могуће постизборне коалиције, Вукадиновић је рекао да је то сада веома тешко претпоставити али да ће јако добру, практично одлучујућу улогу имати трећепласирана странка - СПС, нарочито ако на изборе изађе са коалиционим партнерима из Јединствене Србије и Покретом уједињених пензионера Србије.

Према његовим речима, на изборе би изашло 61 одсто анкетираних, док је 21 одсто одлучно против. У случају одржавања председничких избора највећи број гласова (38,2 одсто) добио би досадашњи председник Борис Тадић, док би председник СНС-а Томислав Николић добио подршку 33,9 одсто испитаника.

Уредник НСПМ-а Слободан Антонић је рекао да је забележен даљи пад евроентузијазма међу грађанима, па сада 47,4 одсто испитаних подржава улазак у Европску унију, док се томе противи 37,5 одсто.

Антонић је рекао да подршка Унији опада константно од августа, а да је разлика између оних који подржавају учлањење у ЕУ и оних који се томе противе „никада мања”.

Политичар који ужива највеће поверење грађана је Борис Тадић са подршком 11,2 одсто испитаних, на другом месту је Томислав Николић (10,9), а следе Драган Ђилас (пет одсто), Ивица Дачић (4,7), Драган Марковић Палма (4,6), Вук Јеремић (4,4) и Чедомир Јовановић (3,2 одсто).

Као најупешнијег министра испитани грађани виде Ивицу Дачића (34,8 одсто), а следе Вук Јеремић (19,1), Расим Љајић (17,4), Зоран Станковић (5,9), Милутин Мркоњић (4,9), Драган Шутановац (3,5) и Божидар Ђелић који је добио подршку 2,5 одсто учесника анкете.

Вукадиновић је навео да улазак Србије у НАТО подржава свега 14,6 одсто а да му се противи готово 70 одсто испитаних. Више од 75 одсто грађана учесника испитивања противи се да држава одустане од подршке Србима на северу Косова због добијања кандидатуре за чланство у ЕУ у децембру.

Учесници истраживања као пријатељске земље виде Грчку (85 одсто учесника), Кину (82,6) и Русију (82 одсто), док на листи непријатељских држава „воде” Сједињене Америчке Државе (70,8 одсто), Хрватска (70,7) и Велика Британија са 65,9 одсто.

Када је грађанима омогућено да политичким личностима додељују оцене од један до пет, највећу просечну оцену добио је Драган Марковић Палма (3,2), док су у врху листе и Ивица Дачић, Расим Љајић, Драган Ђилас, Вук Јеремић и други.

Као могућег будућег премијера, највише испитаника види градоначелника Београда Драгана Ђиласа, на другом месту је функционер СНС-а Александар Вучић, на трећем министар спољних послова Вук Јеремић а на четвртом потпредседник Владе Ивица Дачић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.