Сваки четврти ђак систематски малтретиран

Нека ранија истраживања под покровитељством Уницефа показала су да је две трећине ученика у Србији било жртва школског насиља. Према истим изворима, сваки четврти ђак подвргнут је систематском малтретирању, односно поновљеном насиљу. Међутим, упркос прокламованој пароли „школа без насиља”, рекло би се да смо у последње време суочени са својеврсном епидемијом насилног понашања у школама. Бележи се и пораст малолетничког насилништва на спортским манифестацијама, као и оног најстрашнијег – насиља у породици.

Ако сами средњошколци признају да је практично сваки други међу њима наоружан неким хладним оружјем, ножем или боксером, а да нису ретки они који у ранцу уместо сендвича носе пиштољ, онда је јасно да у систему нешто озбиљно не штима. Сви смо имали прилике да гледамо трагичне вести из америчких школа, када помахнитали ученик дограби аутоматску пушку и изрешета своје другаре, чија је наизглед једина кривица била што су се нашли у погрешно време на погрешном месту. Да ли баш једина?

Недавни случај у једној основној школи у Нишу, када је дечак од 14 година починио самоубиство, јер није више могао да трпи свакодневно малтретирање и насиље којем су га његови „другови” подвргли, по ко зна који пут оголио је суштину нашег школства. Мрзовољни, немотивисани наставници, чији је врхунац креативности препричавање трачева на цигарет-паузама испред школе, тешко могу да заштите „своју” децу од насиља вршњака. Поставља се питање колико њих то уопште и занима, да ли их неко озбиљно контролише и кажњава због тога што по школским двориштима, тоалетима и учионицама прште шамари, псовке, изнуде, а све зачињено озбиљним претњама.

Да ли је несрећни дечак из Ниша, наместо што је убио себе скочивши с трећег спрата, требало да рафалом сасече оне који су га месецима шиканирали? Тада би га тај исти систем, који није желео да га заштити, прогласио за монструма, зликовца, био би заувек изолован и жигосан. А његови мучитељи, који су му уништили живот, били би тада жртве. Мали Алекса, међутим, то није учинио. Убио је себе. Нажалост, осим неколико алармантних новинских текстова, чак ни ова лична, породична и друштвена трагедија није изгледа никога од надлежних посебно узбудила.

У школи су, чак, увређено тврдили да код њих није било „утврђених неправилности”, иако је чињеница да су све о томе знали! Недавно објављене фотографије насилника који су (није прејако рећи), гурнули у смрт малог Алексу, довољно сведоче о каквим психолошким профилима је реч. Пиштољи, хитлеровски поздрави, позирање у стилу гангстера из Бронкса – све је то део свакодневице данашњих школараца. Они који се у то не уклопе, који можда не виде себе као део бандитске хијерархије, ризикују да буду подвргнути систематском насиљу.

У оваквој атмосфери се и дешавају случајеви попут недавног у Голупцу, када су дечаци од 16 и 18 година нанели смртне повреде неколико година старијем младићу. Или, прошлогодишња трагедија у Бору, када је испред дискотеке „Монца” на смрт претучен 14-годишњак. Према оценама стручњака, малолетници не само што све чешће нападају, него су у томе све бруталнији.

Неки верују да се узрок крије у насилним садржајима којима су преплављени телевизијски програми и интернет, други окривљују ратно окружење и одрастање у условима санкција, немаштине и поремећених друштвених вредности. Трећи сматрају да је проблем у породици, јер родитељи, окупирани егзистенцијалним мукама, имају све мање времена и снаге за своју децу и дуге васпитне разговоре. Било како било, сва је прилика да ће омладинско насиље и даље расти, да ће се та граница померати ка све млађим узрастима.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------------------

 КАРЛОВ УГАО

. Ја сам против насиља у школама. Треба заштитити наставнике.

. Кад ђаци изађу на велики одмор, криминалци се склањају у куће.

. Дете треба опремити за школу . Ваља му набавити књиге, цигаре, бејзбол палице, ножеве, боксере...

. И млади би се ухватили укоштац с дрогом. Само да им се набави дрога.

. Многи клинци би волели да кад порасту буду – малолетни делинквенти.

. Наставници су скромни. Ђаци су мало надувани.

. Само нека нас нека страна сила нападне, пустићемо навијаче на њих.

. Средњошколци су већ помало уморни од секса. Истроше се у основној школи.

. Батина је из раја изашла. Попустљивост из пакла.

. Шта млади понесу из куће? Све шта стигну.

. За многе малолетнике Дачић је министар просвете.

Драгутин Минић