„Добри момци” тероришу Либију

„Ваше време је прошло. Хвала и збогом.” Овај концизни напис једног либијског блогера намењен Националном прелазном савету све више се цитира у постгадафијевској Либији, осликавајући мишљење које народ има о новој „демократској власти”.

У Либији данас све мање људи верује да је једно зло замењено другим. Уместо прокламованих циљева о обнови друштва после збацивања диктатора, земља се нашла у вихору освете, отимачине и корупције. Наоружане банде харају свим већим градовима и под паролом тражења скривеног оружја претресају домове обичних грађана. По добром старом рецепту, најлакше је у некога уперити прстом и прозвати га да је човек бившег вође, што аутоматски даје легитимитет за претрес стана или куће уз незаобилазно отуђивање имовине „у интересу истраге”.

„Гардијанов” новинар, који је имао срећу да присуствује једној оваквој акцији, са остатком света поделио је свој утисак да шачица наоружаних тинејџера малтретира грађане Триполија за које сумњају да су подржавали Муамера Гадафија. Такве оптужбе не морају бити утемељене, и најчешће и нису, али су згодан аргумент за конфисковање материјалних добара „из супротног табора”.

Овакви призори су постали свакодневица у „ослобођеној” Либији и тешко да се могу уклопити у имиџ „добрих момака” који сада владају овом земљом, а како их је протекле недеље описао један западњачки дипломата.

Неслога и грабљење за лични интерес бољке су које, чини се, најжешће раздиру нову либијску власт. Фигура брата вође која их је најпре повезивала док су били потчињени, а касније у мржњи док су га обарали, сада је ишчезла и све, чак и најситније, фракције желе да зграбе свој део колача.

Национални прелазни савет као кровна организација која би требало да их обједини све више губи упориште и међу најоданијима.

„Највећи проблем је то што су борци који су рушили Гадафија одани својим уским милитантним групама”, каже аналитичар за Блиски исток и Северну Африку Алекс Ворен, а преноси Ројтерс. „Такво стање намеће питање ко би био задужен за одржавање стабилности уколико би дошло до сукоба међу племенима. Због тога је од суштинског значаја да Национални прелазни савет или нека друга институција ојача свој утицај и разоружа милитантне групе.”

На либијској политичкој сцени се, бар за сада, не назире нико ко би могао обуздати разуларене банде које желе све, и желе одмах. Највише трпе сами грађани, пред чијом очима се распршује илузија да ће све бити боље када дође крај режима који их је деценијама притискао. Иако то не желе, увучени су у спиралу зла која их тера да се определе зарад сопствене сигурности и безбедности својих најближих. У „ослобођеној” Либији је јако опасно не слагати се са новом владајућом матрицом, а казна за неистомишљенике је сурова и стиже брзо.

Отужној слици у земљи доприноси и посрнула економија, нарочито послови са нафтом. Међународна агенција за енергетику је објавила извештај у коме предвиђа да ће производња црног злата у Либији тек 2013. године доћи на ниво који је имала у време Гадафијеве владавине.

Празни џепови и неизвесна политичка ситуација просечним Либијцима, који само желе поштено да живе свој живот, уливају мало наде да ће бити боље. Тренутно стање је плодно тло за цветање ратних профитера и осталих опскурних ликова. Или је боље рећи – „добрих момака”.

Д. Вукотић