На прагу изгубљене деценије

Мрачни облаци прете глобалној економији, упозорила је извршна директорка Међународног монетарног фонда. Уколико тесно повезани свет данашњице не збије редове, на прагу смо изгубљене деценије, неизвесности, вртложног финансијског кошмара и слома глобалне тражње, проценила је Кристин Лагард после разговора у Пекингу са кинеским званичницима.

У борби против таквог тмурног сценарија, она је развијеним државама и државама у наглом успону поделила различите улоге. Развијене економије имају „специјалну одговорност” да поврате поверење и подстакну привредни раст.

Азија нека буде спремна за одбрану од ланчаних последица финансијске кризе у Европи, док би Кина требало да подстакне домаћу потрошњу.

Чија је терапија мучнија?

Групација БРИКС, на чијој територији живи 40 одсто човечанства, има солидан економски темељ, али неизвесну политичку вољу да подстакне домаћу потрошњу.

Према прогнозама ММФ-а, чланице БРИКС-а бележе привредни раст: Кина 9,5 одсто, Индија и Бразил 3,8, Русија 4,3, а Јужноафричка Република 3,6 одсто. Ако је подстицај домаћој потрошњи једна од кључних акција да се избегне одговорност за „изгубљену деценију”, ове државе имају пред собом искуство развијеног света на том путу.

Како ће међутим развијени свет „повратити поверење” о којем говори Лагардова?

Од избијања глобалне финансијске кризе на америчком хипотекарном тржишту 2007, презадужени, потрошачки настројени Запад драматично је изгубио улогу предводника привредног и финансијског развоја.

„Пре четири године светски јавни дуг износио је 23.000 милијарди долара, 2010. достигао је 34.000 милијарди, док ће 2015. достићи 48.000 милијарди”, наводи Есвар Прасад, професор на Корнел универзитету и високи сарадник Брукингс института.

Збирни дуг развијених економија 2007. износио је 19.000 милијарди долара, 2010. достигао је 29.000 милијарди, док ће 2015. износити 42.000 милијарди долара.

У периоду 2007–2010. амерички допринос расту светског јавног дуга износио је 35 одсто, преноси „Фајненшл тајмс”. ММФ данас процењује да ће кредитно ослабљене САД идуће године остварити привредни раст од само 1,8 одсто, уз незапосленост од око девет одсто и највеће социјалне разлике од Другог светског рата.

Поверење становништва Запада у политичке институције у драматичном је паду, док је грађанска непослушност у осетном порасту, наводи се истраживању британског института „Четам”. У Грчкој покрет „Не плаћам” (намете) има све више следбеника, у САД растући број Американаца напросто не плаћа рате кредита за кућу.

Истовремено, Европска унија у 2012. очекује привредни раст од само 0,5 одсто и рекордну незапосленост од око 10 одсто, саопштила је Европска комисија.

Дужничка драма на ободу еврозоне гурнула је ЕУ у највећу кризу од оснивања, а европски банкари још крију размере последица својих инвестиција на америчком хипотекарном тржишту пре 2007.

Познато је да 16 водећих европских банака држи око 386 милијарди долара сумњивих хартија од вредности са међународног тржишта препродаје кредита и некретнина. Сума је већа од потраживања које те банке имају на тржишту државних хартија вредности Грчке, Ирске, Италије, Португалије и Шпаније заједно (339 милијарди долара).

Како ће и када тих 16 првенствено немачких, француских и британских банака наплатити и део спорних потраживања?

Битка за повратак глобалног поверења, а против изгубљене деценије, на урушеном Западу није ни почела. Тамо ће терапија бити мучнија.

Тања Вујић