"Драње" потрошача

Српски трговци зарађују и до неколико пута више него њихове колеге из иностранства. Док се на Западу марже веће од осам одсто сматрају непристојним, код нас се продавци не либе ни да на основне намирнице профитирају и до 30 одсто од укупне цене. Кад на каси за литар уља купац остави око 90 динара и не слути да трговац на само тој флаши може да заради и више од 20 динара. На пастеризованом млеку, које кошта око 60 динара, у појединим радњама зарађује се чак трећина ове суме. Ови подаци објављени су у последњем броју билтена "Месечне анализе и трендови" Економског института, а реч је о резултатима истраживања Министарства трговине, туризма и услуга из маја ове године.

У "Меркатору", према тим подацима, само на разлици између набавне и продајне цене на литру јестивог "Виталовог" уља зараде седам процената, у "Веропулосу" 6,31, у "Родићу" 0,90, у "Максију" 16,66 процената, а у "Це-маркету" чак 25,42 одсто. А на пастеризованом млеку, судећи према овим подацима, ниједан од поменутих трговачких ланаца не зарађује мање од осам процената.

Потрошачи, који на храну у просеку троше и до 60 одсто плате, најбоље знају колико су цене у радњама "пренадуване". У прилог томе посведочило је наше недавно истраживање које је показало да је Праг за чак 50 одсто јевтинији него Београд. При том је просечна плата у Чешкој у трећем тромесечју ове године била 713 евра, док је у Србији нешто мања од 300 евра.

Висок степен концентрације унутар појединог сектора, сматрају економисти, може довести до висо­ких цена робе и услуга. Зато је конкуренција најбоље осигурање да пот­ро­­шачи купују најквалитетније производе по најнижим могућим ценама. Према речима Мирослава Прокопијевића, директора Центра за слободно тржиште, нормално је да се цене разликују у радњама, јер по сили свих тржишних закона, оне се слободно формирају.

– Потпуно је нормално да се у радњи на ћошку намирнице продају скупље него у неком супермаркету изван града. И транспорт кошта. Међутим, није оправдано да марже буду веће од осам процената. То се свуда у свету узима за неку разумну границу. Све преко тога показује посебан положај на тржишту, екстраренту, или неки облик монопола – казао је Прокопијевић и додао да се марже од седам до 12 одсто већ убрајају у "сиву зону", док је све преко тога само "драње потрошача".

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, објашњава да је оваква ситуација на тржишту само последица чињенице да "у економији нема љубави".

– Свако користи оно што му тржиште дозвољава. Постоји само један начин да се ситуација промени. А то је – долазак конкуренције. Важно је да на наше тржиште дођу већи "играчи" који ће понудити већу количину робе по нижим ценама. Домаћи трговци купце овако могу да искоришћавају и за покривање сопствених губитака и да преко високе цене надокнаде своју неефикасност – казао је Шуковић и додао да је задатак државе да обезбеди долазак конкуренције и тако утиче на смањење маржи и самим тим на смањење цена и побољшање положаја потрошача.