Мушки свет Џејмса Брауна

„Шовинизам библијских размера!” – овако је песму „Мушки, мушки свет” (It’s a Man’s Man’s Man’s World) својевремено окарактерисао критичар угледног музичког часописа „Ролингстоун”. Један од највећих хитова соул музике заједничко је дело чувеног певача Џејмса Брауна и Бети Џин Њусом, и говори о доприносу мушкараца људској цивилизацији. Жене су ту тек да би расположиле „творца”, улепшале му живот, пружиле утеху...

Иако „шовинистички”, „Мушки свет” не само да је постао хит у светским размерама, него се наметнуо као заштитни знак једног од најутицајнијих извођача „црне” музике у другој половини 20. века. Браун је снимио песму 16. фебруара 1966. у студију у Њујорку и објавио као сингл нешто касније исте године.

Џејмса Брауна многи сматрају за истинску икону соула, и правог творца такозваног – фанкија (funk). Његова музика дизала је на ноге свакога, без обзира да ли је слушана путем радија, са плоча, или директно на концертима.

Браун (1933-2006) рођен је у сиромашној породици у држави Јужна Каролина (САД) као Џејмс Џозеф Браун Јуниор, а током каријере је стекао више надимака: „Бог соула”, „Господин динамит”... И сваки од поменутих надимака је заслужио.

Од детињства је морао да се сналази како би опстао. Било је ту свега, од забављања војника на путу за фронт, до ситних крађа. Када се замомчио дешавало се да доспе и у затвор, срећом не на дуго. Али овакав живот довео га је у контакт са најразличитијим типовима, а пре свих, са музичарима. Обдарен огромном количином талента брзо је савладао свирање на гитари, хармоници, басу, клавиру, бубњевима и другим удараљкама… Ипак, певање је било и остало његово најјаче оружје. Управо захваљујући певању, али и игрању, стекао је статус једне од најимпресивнијих фигура популарне музике у 20. веку.

Каријеру је почео 1955. у певачкој групи „Пламенови”. Први снимци биле су ритам и блуз песме рађене под утицајем тадашњих звезда: Реја Чарлса, Литл Ричарда, Литл Вили Џона... Познанство са Литл Ричардом, којег је сматрао за свог идола, било је посебно корисно за Брауна који је већ почео да гради сопствени стил. Из тог времена је и композиција „Please, Please, Please” која је продата у преко милион примерака.

Градећи каријеру, Браун је полако улазио и у друге токове музичког посла, пре свега као продуцент, а 1967. је чак откупио и једну радио станицу, на којој се „вртела” искључиво соул музика.

Концерти су му били набијени динамиком и – дуги. Није штедео ни себе ни друге. Тако је и добио надимак „најнеуморнији радник у шоу бизнису”. Како је причао, циљ му је био да публици пружи „више од онога због чега су дошли – да их измори, јер управо то је оно што су тражили на његовим концертима”.

----------------------------------------------------------------

курзивом, јер је реч о стиховима песме

Ово је мушки, мушки свет.

Ово је свет мушкараца, ово је свет мушкараца,

Али би био ништа, да нема жена и девојака.

Знаш, човек је створио аутомобил да може да путује.

Створио је возове да преносе тешке товаре.

Измислио је електричну струју да нас извуче из мрака.

Саградио је брод, као што је Ноје направио Арку.

Ово је мушки свет.

Човек брине о малим девојчицама и дечацима,

Чини их срећним правећи им играчке.

И пошто је направио све што је могао,

Измислио је новац, како би куповао од другог човека.

Ово је мушки свет.

Он је изгубљен у пустоши, изгубљен у горчини.