Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИВРЕДА

Рекордан извоз привреде Крагујевца

Главни извозни производи били су путнички аутомобили, делови за путничка возила, каблови, цеви од пластичних маса и шинска возила
Рекордан извоз привреде Крагујевца
„Фијат” је главни извозник из Шумадије (Фото/Дејан Ђусић)

При­вре­да Кра­гу­јев­ца оства­ри­ла је ре­кор­дан из­воз и спољ­но­тр­го­вин­ски су­фи­цит у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не, на­ста­вља­ју­ћи сна­жан при­вред­ни раст за­по­чет про­шле го­ди­не.

Пре­ма по­да­ци­ма ко­је је об­ја­ви­ла Ре­ги­о­нал­на при­вред­на ко­мо­ра Шу­ма­диј­ског и По­мо­рав­ског управ­ног окру­га, укуп­на спољ­но­тр­го­вин­ска раз­ме­на при­вре­де тог ре­ги­о­на у пе­ри­о­ду ја­ну­ар–април ове го­ди­не из­но­си­ла је око 2,32 ми­ли­јар­де евра.

У истом пе­ри­о­ду, при­вре­да гра­да Кра­гу­јев­ца је оства­ри­ла из­воз у вред­но­сти од око 1,013 ми­ли­јар­ди евра, уз раст из­во­за од 161,1 од­сто и за­бе­ле­жен спољ­но­тр­го­вин­ски су­фи­цит од око 373 ми­ли­о­на евра.

Ка­ко је на­гла­сио Пре­драг Лу­чић, ди­рек­тор Ре­ги­о­нал­не при­вред­не ко­мо­ре Шу­ма­диј­ског и По­мо­рав­ског управ­ног окру­га, оства­ре­ни ре­корд­ни из­но­си из­во­за и спољ­но­тр­го­вин­ског су­фи­ци­та при­вре­де Кра­гу­јев­ца су ре­зул­тат ин­тен­зи­ви­ра­ња про­из­вод­ње у фа­бри­ци „Сте­лан­тис” у Кра­гу­јев­цу, а уво­ђе­ње ви­кенд-сме­не у овој фа­бри­ци при­бли­жа­ва мак­си­му­му сте­пен ис­ко­ри­шће­ња ка­па­ци­те­та ин­ста­ли­ра­не опре­ме.

Глав­ни из­во­зни про­из­во­ди при­вре­де Шу­ма­диј­ског и По­мо­рав­ског управ­ног окру­га у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не би­ли су пут­нич­ки ауто­мо­би­ли и де­ло­ви за пут­нич­ке ауто­мо­би­ле, ка­бло­ви, це­ви од пла­стич­них ма­са, шин­ска во­зи­ла и де­ло­ви за шин­ска во­зи­ла.

У пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не при­вре­да Шу­ма­диј­ског и По­мо­рав­ског управ­ног окру­га нај­ви­ше је из­во­зи­ла на тр­жи­шта Ита­ли­је, Не­мач­ке, Сло­вач­ке и Че­шке. Нај­ве­ћи увоз оства­рен је из Ки­не, Ита­ли­је, Не­мач­ке и Ма­ђар­ске.

Ако се ова­кав тренд на­ста­ви, а све ука­зу­је да хо­ће, из­ве­сно је да ће у овој го­ди­ни знат­но би­ти над­ма­ше­ни ре­зул­та­ти из 2025. го­ди­не, у ко­јој је за­бе­ле­жен ве­ли­ки ис­ко­рак. На­и­ме, прет­ход­не го­ди­не укуп­на спољ­но­тр­го­вин­ска раз­ме­на ре­ги­о­на из­но­си­ла је 3,1 ми­ли­јар­ду евра, што је ско­ро ду­пло у од­но­су на 2024. го­ди­ну, ка­да је би­ланс из­но­сио 1,6 ми­ли­јар­ди евра. Са­мо при­вре­да гра­да Кра­гу­јев­ца у 2025. го­ди­ни је оства­ри­ла из­воз од пре­ко 1,8 ми­ли­јар­ди евра и та­ко над­ма­ши­ла 2024. го­ди­ну за 126 по­сто.

Спољ­но­тр­го­вин­ски су­фи­цит је из­но­сио 517 ми­ли­о­на евра, а чак 84 од­сто про­да­је на стра­ним тр­жи­шти­ма чи­не го­то­ви про­из­во­ди, док је 90 од­сто из­во­за пла­си­ра­но у зе­мље Европ­ске уни­је, што ука­зу­је на ви­сок ква­ли­тет и кон­ку­рент­ност про­из­во­да и услу­га.

По­се­бан до­при­нос овим ре­зул­та­ти­ма дао је „Сте­лан­тис”, ко­ји је про­шле го­ди­не за­по­чео про­да­ју но­вог мо­де­ла ауто­мо­би­ла „гран­де пан­да”, из­у­зет­но при­хва­ће­ног на европ­ском тр­жи­шту, али и број­не дру­ге ком­па­ни­је. Сва­ка­ко је, ме­ђу стра­ним фир­ма­ма ко­је ов­де по­слу­ју, ве­о­ма зна­ча­јан до­при­нос „Си­мен­са”, из чи­јих по­го­на у бли­зи­ни Кра­гу­јев­ца на пре­сти­жна свет­ска тр­жи­шта од­ла­зе трам­ва­ји и шин­ска во­зи­ла.

У то­ку је град­ња же­ле­знич­ког кра­ка од пру­ге Кра­гу­је­вац–Ла­по­во до Со­бо­ви­це, где се на­ла­зи „Си­менс мо­би­ли­ти”, у ду­жи­ни од 13,6 ки­ло­ме­та­ра, ко­ји је Вла­да Ср­би­је про­гла­си­ла про­јек­том од по­себ­ног зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју. Исто­вре­ме­но, успе­шно на­пре­ду­ју ве­ли­ки ра­до­ви на пут­ној ин­фра­струк­ту­ри. Кра­гу­је­вац је од­ра­ни­је бр­зом са­о­бра­ћај­ни­цом по­ве­зан са Ко­ри­до­ром 10, а град­њом Се­вер­не оби­ла­зни­це и но­ве бр­зе са­о­бра­ћај­ни­це, цен­тар Шу­ма­ди­је ће на исти на­чин би­ти по­ве­зан и са Мо­рав­ским ко­ри­до­ром.

Тре­ба под­се­ти­ти да је, као ва­жан по­ка­за­тељ при­вред­ног ам­би­јен­та, гра­до­на­чел­ник Кра­гу­јев­ца Ни­ко­ла Да­шић кра­јем фе­бру­а­ра, пред­ста­вља­ју­ћи еко­ном­ске ре­зул­та­те за про­те­клу го­ди­ну, на­вео и раст бро­ја пред­у­зет­ни­ка, ко­ји је у по­след­њој де­це­ни­ји у овом гра­ду по­рас­тао за го­то­во 80 од­сто. Исто­вре­ме­но, број не­за­по­сле­них сма­њен је за де­сет го­ди­на за пре­ко 13.000 ли­ца.

„Ка­да у гра­ду од 172.000 ста­нов­ни­ка има­те пре­ко 13.000 ви­ше за­по­сле­них не­го пре де­сет го­ди­на, то је ви­ше од 10 од­сто и то се зна­чај­но осе­ћа и у ло­кал­ној при­вре­ди и у кућ­ним бу­џе­ти­ма”, на­гла­сио је та­да гра­до­на­чел­ник Кра­гу­јев­ца.

Ина­че, у прет­ход­не две го­ди­не град­ска упра­ва је из свог бу­џе­та са бли­зу 30 ми­ли­о­на ди­на­ра по­др­жа­ла пред­у­зет­ни­ке кроз раз­ли­чи­те про­гра­ме, са по­себ­ним ак­цен­том на жен­ско пред­у­зет­ни­штво. Уна­пре­ђен је ком­пле­тан при­вред­ни ам­би­јент, од ефи­ка­сни­јег из­да­ва­ња гра­ђе­вин­ских до­зво­ла до раз­ли­чи­тих под­сти­ца­ја, а Кра­гу­је­вац се на­ла­зи у про­це­су сер­ти­фи­ка­ци­је од стра­не НА­ЛЕД-а као град са по­вољ­ним по­слов­ним окру­же­њем на про­сто­ру ју­го­и­сточ­не Евро­пе.

Оства­ре­ни ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју да Кра­гу­је­вац у но­ву фа­зу при­вред­ног раз­во­ја ула­зи са знат­но ра­зно­вр­сни­јом струк­ту­ром не­го ра­ни­јих го­ди­на. По­ред ауто­мо­бил­ске, од­брам­бе­не и шин­ске ин­ду­стри­је, све ве­ћи зна­чај до­би­ја и ИКТ област, док ће раз­вој Ино­ва­ци­о­ног ди­стрик­та, са­рад­ња ком­па­ни­ја са Др­жав­ним да­та-цен­тром и На­уч­но-тех­но­ло­шким пар­ком до­дат­но до­при­не­ти ја­ча­њу при­вред­ног и из­во­зног по­тен­ци­ја­ла гра­да.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.