Задруге против банака

Наплата коришћења дебитне картице које је увела Банка Америке и још неколико највећих банака у САД долила је уље на ватру која је већ неко време тињала међу грађанима услед незадовољства начином банкарског пословања. Нагомилану фрустрацију је артикулисала 27-годишња Кристен Кристијан организујући покрет „Дан банковних трансфера” који је обележен у суботу, а прогнозира му се доста дубља, чак и идеолошка, улога у борби са представницима крупног капитала.

Циљ покрета је да се новац повуче из похлепних банака, а рачуни отворе у банкама у власништву радника или кредитним задругама чији су власници чланови задруге, који свесрдно подржавају покрет „Окупирајте Волстрит”. План је почео да се остварује још у октобру, маршом на две банке Чејс Менхетн и Ситибанк.

„Потрошачи се буде и увиђају да имају избор. Људи који подржавају акцију навелико преносе своја средства и затварају рачуне у банкама. Народ Америке је сведок поновног буђења потрошача, што није виђено деценијама”, објашњава Кристен Кристијан.

О тачном броју затворених рачуна се засад може само нагађати будући да велике банке одбијају да пруже такав податак. Учесници акције не гаје међутим нереална очекивања да ће успети да ставе катанац на гигантске банке, већ рачунају на мали али значајан ефекат друштвеног притиска. Прва мала победа покрета јесте саопштење Банке Америке у којем обавештавају своје клијенте да ипак неће доћи до најављеног наплаћивања провизије од пет долара за свако коришћење дебитне картице.

Идеолози покрета тврде да у САД постоји сијасет места за чување новца чије су услуге много повољније него у банкама.

„Постоји много сигурнијих места, у целој земљи. Имамо кредитне задруге – оне су одлична алтернатива. Повезане су са заједницом, и одлично су решење за људе који желе да се ослободе великих корпоративних банака, које су одговорне за уништавање економије”, објашњава Нил Споука, представник за штампу Кампање за прогресивне промене.

Он објашњава да је локално банкарство ефикасније, и то на дуже стазе, јер новац остаје у заједници и без бриге о повећавању банкарских провизија.

Закључно са 30. јуном, у америчким кредитним задругама је било похрањено осам одсто уштеђевине грађана, што је и даље незнатно у односу 70 одсто новца који се чува у банкама. Статистика је међутим знатно другачија када се преведе на језик броја отворених рачуна јер у просеку сваки трећи Американац чува паре у кредитним задругама, али је углавном реч о малим износима, па стога та сума укупно износи свега осам одсто штедње грађана.

Ни банкари нису пропустили прилику да оспу паљбу по кредитним задругама указујући на њихов убрзани раст због којег би, попут профиту окренутих банака, требало да се опорезују. Они сматрају да је покрет за трансфер новца чист популизам чији је циљ преливања новца са једног места на друго које ће, кад-тад, по природи ствари, пожелети да профитира од новца који би требало да чува. Тако ће, кажу, задруге постати нове банке које се ни по чему неће разликовати од оних које сада свесрдно нападају.

И међу политичарима су се јуче чуле оптужбе да је покрет у суштини социјалистички, што у САД има изразито негативну конотацију. Оштро је одговорила Кристен Кристијан тврдећи да покрет „Дан трансфера” нема никакве везе са социјализмом, већ представља „поновно буђење” америчког друштва.