Таленат и рад су кључ

Ђаку који се истиче знацима генијалности, па још из масовно омражене математике, а нарочито ако похађа неку српску основну школу, најпотребније су брзе ноге. Годило би му и да има ревносно школско обезбеђење које ће га допратити до куће, а не би му шкодило да тренира источњачке борилачке вештине, рецимо теквондо или кунг-фу. А увече, пред спавање, могао би да се теши подвизима јунака епско-фантастичне прозе, у делима Роберта Џордана, на пример.

Све ове технике опстајања међу медиокритетима и завидницима, жељнимда скрешу сваког ко штрчи, морао је да користи и Теодор фон Бург, осамнаестогодишњи младић из Београда, најбољи ђак престоничке Математичке гимназије и један од неколико највећих младих математичких умова на свету.

Древни муслимански филозофи глумили су припростеда их светина не бизгазила. Писац Момо Капор говорио је да „крдо“ око суперталентованих појединаца брзо нањуши ту изузетност и да ови, „различити“, прибегавају мимикрији да их руља не би ликвидирала. Уосталом, најубитачнији и најјезгровитији је био Његош: „Пучина (маса, светина) је стока једна грдна“!

Тео, какога зову добри другари, прегурао је најгоре. Али, требало је издржати: за шест година, због притисака и малтретирања у којем су учешћа узели ученици али и неки наставници, морао је да промени чак четири београдске школе. А он сам лаконски нам каже да свако нађе свој разлог за мржњу и да осећај мучнине није било лако превазићи, без обзира на труд,јер је тешко поднети ситуацију у којој су сви против вас. А онда додаје нешто што звучи као прости математички принцип: „Однос масе према појединцу је непроменљив“.

Статистички биланс Теодорових успеха на математичким турнирима, вишебојима и олимпијадама је колосалан: као учесник сто тринаест такмичења освојио је стотину тридесет и две награде. На тридесет међународних такмичења освојио је четрдесет и девет награда, а на осамдесет три локална турнира добио је исто толико трофеја.

Теова мајка Магда фон Бург, рођена Бузуровић, професорка енглеског језика, отишла је, фебруара 1992. године, у Книн, где је била преводилац у мисији Међународног комитета Црвеног крста. Тамо се зближила с Беатом фон Бургом, делегатом швајцарског Црвеног крста,с којим ће добила сина Теодора, којег је родила у Београду.

Госпођа Магда нас уверава да је Теов блистави таленат за математику само једна страна приче и да је упорни, свакодневни рад, још од Теове треће године, кључ његових успеха. Већ са седам година млади Фон Бург је решавао задатке намењене ђацимачетвртог разреда основне школе, али мајка Магда, његов дотадашњи учитељ,схватила је да дете не може даље да напредује без приватних професора. Породица је морала сама да се сналази јер се државне касе, намењене за овакве случајеве, држе „генерацијског реда“ и не дају финансијску потпору пре другог или трећег разреда средње школе. Такви су услови код Министарства науке и града Београда. Ипак, прва, једнократна финансијска стимулација стигла је од Фонда за таленте при Министарству за омладину и спорт

Наша саговорница, на основу свог искуства, сматра да однос државе према суперталентованој деци треба редефинисати,односно да новчане појединачне награде морају бити симболичне а да већину тих пара треба уложити у додатни рад ђака с квалитетним професорима.

Теодорова мајка, у улози његовог професора и педагога, повукла је изузетан потез: није дозволила да њен син уђе у режим такозване акцелерације (прескакања разреда) јер такво „напредовање“, по правилу, разорно делује на социјални и емотивни развој детета.

Теодор фон Бург следеће године завршава гимназију и одлази на студије у иностранство. Велика препрека његовом и повратку њему сличних, у Србију, каже нам, јестеовдашњи непотизам и партијско збрињавање кадрова. Планира да се упише на неки од европских универзитета због тога што су европске основне студије квалитетније од америчких, али и због блискијег менталитета и начина живота. Каже да има већи афинитет према примењеној математици, додајући: „Чиста математика, на неки начин, не бави се овим светом и то ме одбија. Не желим да завршим у неком свом, малом, изолованом свету“.

На „вечној“ листи најуспешнијих такмичара најпрестижније, Међународне математичке олимпијаде, која се одржава већ педесет две године, Теодор заузима шесто место с три златне, једном сребрном и једном бронзаном медаљом. А на првом месту је његова нова пријатељица, Лиза Зауерман из Немачке,коју догодине наш јунак лако може да престигне. Јер, Лиза је испала из конкуренције (такмичари морају имати мање од двадесет година), а ако би Теодор, на следећој олимпијади која ће се одржати у Мар дел Плати, у Аргентини, освојио злато био би најбољи светски математичар свих времена у поменутом узрасту.

Теодор је већ гостовао код Лизе Зауерман и њене математичке дружине, на Универзитету у Бону, и био је одушевљен својим новим пријатељима који су га очарали скромношћу и жељом да му помогну у сваком погледу.