Шта је редовни, а шта изборни плакат

Политичке странке које не поштују Закон, и лепе плакате мимо њега, могле би да плате казну од 200.000 до милион динара. То пише у Закону о финансирању политичких активности. А да ли га странке поштују оцењује Агенција за борбу против корупције.

Политички обрачун плакатима је почео. Жртве напада су две највеће странке, ДС и СНС. Да ли творци плаката могу да буду кажњени због овога?

Питање проистиче из једног од тумачења Закона о финансирању политичких активности, које каже да пре званичног почетка изборне кампање не могу, на пример, да се лепе плакати с политичким порукама. Закон, у ствари, раздваја „редован рад“ политичке партије од рада у изборној кампањи. А његови тумачи кажу да се могућности за изрицање казне за противправно истицање плаката или дељење манифеста или прогласа налазе у члану 19. Закона, који гласи: „Средства за финансирање редовног рада политичких субјеката користе се за функционисање и пропагирање идеје политичког субјекта и подразумевају: рад с бирачима и чланством, трошкове промоције, рекламног материјала и публикација, трошкове истраживања јавног мњења, обуке, међународну сарадњу, трошкове зарада и накнада запослених, комуналне трошкове као и трошкове за друге сличне активности“.

О спровођењу овог закона брине и Агенција за борбу против корупције. Александра Костић, задужена у Агенцији за односе с јавношћу, каже да они прате активности политичких странака и реагују ако је то потребно. „Док не почне званична изборна кампања на плакатима се не могу штампати изборне листе са заокруженим редним бројем, или текст са садржајем – шта ћемо радити или ми смо то и то.“

Овакво тумачење Закона значи да не могу бити предмет забране плакати на којима се сумња у поштење политичких лидера а који су лепљени по Београду. Не би требало да буде кажњиво ни ако нека странка облепи цео град портретима свог лидера јер ни то нису изборне листе или изборна обећања, иако су челници најпрепознатљивији знак сваке странке.

Начин на који Агенција тумачи Закон сугерише да је намера да се грађани не „малтретирају“ партијском пропагандом све време између два изласка на биралишта. Али, никако није у природи странака да ћуте, да не стављају свуда свој знак, не приказују лик свога лидера, деле прогласе, програме...

Зато странке мисле да је све време отворена изборна кампања, односно да нови изборни циклус почиње и пре него што су пребројани гласови из свих бирачких кутија.

Ђорђе Вуковић из Цесида, који је учествовао у прављењу Закона, каже да је немогуће у њему навести све случајеве његовог кршења јер би то био посебан закон. Зато што је немогуће навести све могуће случајеве кршења закона постоји постоји тело које контролише страначко оглашавање. Оно има дискрециона овлашћења и процењује граничне случајеве.

„Случајеве кршења Закона процењује Агенција, а јасно је да се сада не могу лепити плакати с текстом – гласајте за листу број седам или за нашег кандидата. С друге стране, проглас и порука ’Преокрет’ је редован рад ЛДП-а“, објашњава Вуковић.

Могућим заврзламама ни ту није крај. Јер, оно што не може да се нађе на плакатима може да се нађе на страначким сајтовима или „окачи“ на интернет.

Апсурда има и у Закону о оглашавању партија по коме оне немају право да се рекламирају у електронским медијима изван кампање. Али, и интернет је електронски медији, „што не значи да странкама можемо да угасимо сајтове“, каже Вуковић.

Он наводи још једно наразјашњено питање „Прецизирано је да политичко оглашавање на државном медију траје шест минута, а на приватном 12 минута. А шта се дешава када странке закупе сајт?”

Вуковић каже да је Закон усвојен пре неколико месеци и да ће први показатељи рада Агенције бити видљиви после избора. По њему је много важније колико новца странке троше. „Видимо да је странка потрошила пет милиона а они тврде да су потрошили милион евра. То је прави проблем. Како ћемо то открити када живимо у земљи у којој држава не контролише странке, већ је обрнуто. Зато је можда важно да Агенција покаже чврстину.“