„Поморанџина кора” 150. пут

На сцени Театра у подруму „Атељеа 212” представа „Поморанџина кора” синоћ је изведена 150. пут. Јубиларно приказивање драме о преиспитивању женског идентитета коју су многи поклоници позоришта погледали и по неколико пута показало је да су проблеми које у савременом друштву прате млађе припаднице нежнијег пола и даље једна од најактуелнијих тема. Незаобилазан утицај медија, билборда и различитих реклама, још једном се на сцени испреплитао са интимном причом жене која не успева да се уклопи у наметнуту улогу, и овог пута пред пуном двораном.

Овај комад сценаристкиње Маје Пелевић, премијерно је приказан у „Атељеу 212” пре више од пола деценије, у априлу 2006. Исте године ауторка је освојила признање „Борислав Михајловић Михиз”, због увођења нових тенденција у савремену српску драму. Добитница је и Стеријине награде, као и награде „Слободан Селенић”.

– Хтели ми то или не, билборди и рекламе креирају женски идентитет. Најбитније је да имамо свест о том неизбежном утицају – записала је Маја Пелевић о „Поморанџиној кори”.

У режији Горана Марковића, глумачку екипу чине Јелена Илић у улози Поморанџе, док Катарина Жутић која је уједно композитор и аутор сонгова за представу, тумачи лик Проблематичне – бескрупулозне и хировите стране главне јунакиње. Као њена мирнија варијанта чији се концепт своди на живот по саветима женских часописа, под именом Зрела наступају Јелена Јовичић и Александра Јанковић. Мушкарца који се назива „Он” игра Срђан Тимаров.

Представа је гостовала и у другим позориштима, а до заплета доводи покушај младе жене да „улови” потенцијалног младожењу... Она истовремено жели нормалан живот и брак, али бива окупирана својом спољашњошћу и модним трендовима. До циља покушава да дође на бројне начине, а један од њих је да уклони „поморанџину кору”, односно целулит, због чега постаје опседнута липосукцијом и естетском хирургијом.

– Први пут сам наишао на драму која у центру има амбицију главне јунакиње да одбаци свој идентитет, да не буде оно што јесте и да изврши неку врсту филозофског самоубиства – закључио је редитељ Горан Марковић.

Н. Б.