Наша телад лете у Израел

Живко Ракић из Бановог Поља код Богатића у Мачви није био много изненађен када му је пре више од пола године једна израелска фирма понудила да им прода 1.500 мушке телади сименталске расе и домаћег шареног говечета које би они товили у Израелу. Знао је, каже, да је на ширем тржишту повећана тражња за овом робом, долазе многи странци, а конкретна израелска компанија његово предузеће пронашла је на – Интернету.

До 15. јануара, по уговору, требало би да им испоруче 1.500 телади, што су они, и пре рока, урадили. Грла до Израела путују специјалним авионима у које стаје њих 700. Разлог за авионски транспорт који је најскупљи је, како Ракић објашњава, то што, због разних прописа, није дозвољено да жива стока пређе преко територије Европске уније на свом путу за Израел. Из истих разлога, каже, нема извоза у Турску за шта, такође, постоји интересовање.

Извозом телади у Израел бави се неколико предузећа у Србији, па се процењује да би за годину дана могло да буде извезено око 10.000 грла. Некима се, због стања у нашем сточарству, овај број чини нереалним. Живко Ракић на то одговара:

– Све што се броји на крају се и изброји. Сада је сва стока обележена и грешке нема.

По његовим речима, то је веома добар посао и за произвођаче, јер он откупљује телад на сточним пијацама по целој Србији, и за државу. Килограм живе ваге продају им по 4,1 евра по килограму. Изборили су се, каже, за добру цену, јер у овом послу треба платити много сертификата о здравственој исправности стоке. Пре посла са Израелцима цена на тржишту је била три евра по килограму живе ваге, а овај посао је цену телади подигао на 3,6 евра по килограму.

– Без проблема смо набавили тражени број, јер се на тржишту појавио вишак. Произвођачи су смањили тов бикова због скупе сточне хране, многи су дигли руке и од производње млека и зато је било вишка телади. Сада, међутим, многи купују ислужене краве које више нису за мужу, али од ње могу да добију теле. Купе 15 крава и од њих добију исто толико телади за које им се плати 9.000 евра – објашњава овај произвођач и трговац.

Ракић, иначе, није оптимиста да би овај посао с Израелцима могао да се увећа, јер је наша понуда стоке ограничена. С друге стране, тражња је повећана, али стоке нема. Јављају му се, каже, трговци из Русије, Турске, Кувајта, Казахстана. Кувајћани траже такође 1.500 телади, а из Казахстана 1.500 јагњади. Узалуд.

Према овом послу с Израелцима многи су критични и кажу да није паметно да извозимо телад коју после други тове и да је боље да ми товимо. Тако се више зарађује.

– Није спорно да се тако више заради. Али, наша држава не даје адекватне субвенције да се штале напуне. Када буде неких других фондова можда ће бити већег това – вели Ракић.

Добро је познато да ми не искоришћавамо ни квоту за бесцарински извоз меса у Европску унију од нешто више од 8.000 тона, а наш саговорник каже да је разлог за то што немамо предузећа, односно кланице које то могу да изнесу.

– Неке које су добиле извозни број, попут „Биг була”, ставиле су катанац. Једноставно, оне због сопствених тешкоћа немају средстава, а ниједан произвођач се не усуђује да им да робу, а да не зна када ће им бити плаћена. А није тачно да стоке нема, нити да је не може бити. Само је потребно уложити. У послу с Израелцима ми плаћамо одмах, а то је само један мањи део наших послова. Годишње у Босну извеземо 10-15.000 утовљених јунади, а вредност тог посла је 15 милиона евра – каже Живко Ракић.

Ј. Рабреновић