Космет није Придњестровље

Руска амбасада у Београду примила је захтев групе од 21.733 Србина са Косова и Метохије који траже држављанство Руске Федерације. Овај захтев Срба који живе на Космету, или су расељени у централну Србију, прослеђен је у Москву и он се сада разматра, потврдила је за „Политику” Светлана Шевченко, секретар за штампу Амбасаде Руске Федерације у Београду. Док у Одбору српско-руског јединства, који прикупља потписе на терену, тврде да је реч о иницијативи која треба да повећа безбедност српског становништва у јужној покрајини, поједини аналитичари у Москви у овом кораку виде пре свега покушај притиска на званични Београд.

У Одбору српско-руског јединствакажу да су њихови волонтери свакодневно на терену и да ће изјашњавање за припадност руској нацији и држави трајати све до краја године, објашњава за наш лист члан Одбора Јован Гламочанин. Како тврди, већ је прикупљено више од 30.000 потписа Срба „који би са двојним држављанством добили заштиту моћне руске државе да остану у својим селима и градовима”.

Да Србија има са Русијом споразум о двојном држављанству указао је и министар полиције Ивица Дачић за Радио слободна Европа. Он не верује да ће Срби добити руско држављанство и сматра целу акцију „политичко-симболичким гестом”.

– Србима прети прогон или нестајање, а Приштина поред све досадашње тираније спроводи насилно арбанашење нашег народа.Основали смо одборкако би се организовало и синхронизовало прикупљање личних података и потписи свих Срба који желе руско држављанство. Молбу смо упутили Федералној скупштини Руске Федерације, патријарху московском и целе Русије, председнику Русије и председнику владе РФ – наводи Гламочанин, који је потпредседник Међународне академије духовне науке, са седиштем на Криму, и додаје да им одговор из Москве за сада није стигао.

Са друге стране, шеф Спољнополитичке редакције утицајног московског дневног листа „Комерсант” Генадиј Сисојев оцењује за „Политику” да је ова иницијатива тешко остварива са правног становишта.

– Као прво, Државна дума којој су се обратили косовски Срби, није институција која се у Русији бави питањима држављанства. Она може само да подржи или не подржи такву одлуку. Друга ствар је што у последњих десет година није било масовног узимања руског држављанства. Било је по неколико стотина или хиљада из бивших совјетских република, пре свега из Казахстана или Таџикистана.

Према мишљењу Сисојева ситуација са Србима са Косова и Метохије може се упоредити са случајевима Придњестровља, Абхазије или Јужне Осетије, пошто у овим ентитетима велики број грађана има двојно руско држављанство:

– Придњестровље се формално, када је о Русији реч, сматра делом Молдавије. Абхазију и Јужну Осетију Москва после 2008. године признаје као независне државе, али су тамошњи житељи руско држављанство узимали пре овог датума. Најважније од свега јесте то што је у свим овим случајевима реч о бившим грађанима СССР-а. Из свих осталих земаља, које нису бивше совјетске републике, тај број је далеко мањи и износи око 50 људи годишње. Зато сматрам да је бројка од 21.733 практично нереална за пријем у руско држављанство.

Сисојев тврди да је реч искључиво о политичком кораку косовских Срба и жељи да поставе власти у Београду у незгодан положај, да покажу како Београд није у стању да осигура њихову безбедност, па су зато принуђени да се обрате Русији.

– Полазим од тога да косовска тема није приоритетна за Русију. Руска позиција у вези са Косовом била је, и сада је, да је спремна да подржи оно што је интерес званичног Београда. Овај став Русија заступа у последње три године и не видим да се у тој позицији нешто мења са руске стране када је о Косову реч. Главни партнер Русије је званични Београд и ту нема никаквих промена. Ако је ова иницијатива Срба са Косова покушај да се изврши неки притисак у том смислу, верујем да неће имати успеха – објашњава Сисојев.

-----------------------------------------------------------

Зјуганов подржао иницијативу

Од руских политичара за сада се огласио једино лидер комуниста Генадиј Зјуганов позвавши државно руководство да одобри држављанство косовским Србима који су то тражили. „Сматрам да се са великом пажњом треба односити према молби више од 20.000 косовских Срба који моле да им се да држављанство Русије, бојећи се за сопствену безбедност”, образложио је Зјуганов зашто ће посланичка група КПРФ (Комунистичка партија Руске Федерације) подржати захтев Срба ако буде изнет на седницу Државне думе. Подсећајући да Русија није признала независност Косова, Зјуганов је навео да су Срби на Косову изложени насиљу и дискриминацији: „Срби су нам блиски по језику, духу и култури, и ако желе да постану држављани наше државе, треба да им пружимо руку и подржимо њихова стремљења”.

Б. Билбија

Б. Радомировић