Драматичан пад броја становника тек следи

Пад броја становника од скоро 380.000 људи није изненадио стручњаке јер у Србији, већ две деценије уназад, умире далеко више становника него што се рађа. Сваке године губимо град величине Бачке Паланке, а прошлогодишњи негативан природни прираштај од 34. 907 највећи је икада забележен у мирнодопским условима у нашој земљи.

Србија има 7,1 милион становника, а пре девет година било нас је готово 7,5 милиона. Извесно је, тврде стручњаци, да ће нас бити све мање.

Лоши дани нису иза нас, а изумирање становништва још драстичније ће се показати на следећем попису становништва, сигуран је демограф Владимир Никитовић, стручни сарадник Центра за демографска истраживања.

– Већ 50 година Србија нема довољну репродукцију становништва, јер двоје људи не оставља двоје иза себе. Свака генерација која се рађа мања је од претходне. Бројније генерације сада су остареле и доприносе порасту морталитета. Све је мањи број жена, помера се граница рађања, рађа се мање деце и јасно је да ситуација не може никако да буде боља у наредних 15 до 20 година – истиче овај стручњак и додаје да чак ни подстицајне државне мере у погледу рађања или повратка становништва из иностранства не би могле да дају значајније резултате.

– Негативан природни прираштај веома дуго траје и овај тренд је тешко променити преко ноћи – наглашава наш саговорник.

Број старијих од 65 година за 12 одсто је виши од броја млађих од 15 година. Средином 20. века рађало се 150.000 деце годишње, а прошле године само 68.304. Жена у Србији некада је просечно рађала троје и више деце, а данас само 1,4 детета. Како бисмо постигли просту замену генерација неопходно је да имамо бар 2,1 дете „по жени”.

– Око 300.000 избеглица из Хрватске, БиХ и расељених са Косова и Метохије интегрисало се са становништвом централне Србије. Ипак, они који су дошли никако не могу заменити све који су се иселили из Србије јер су отишли млади и образовани, а дошао је велики број старијих и слабије образованих људи – објашњава Никитовић.

Земље у окружењу суочавају се са сличним проблемима као и Србија, а боља је ситуација једино у скандинавским земљама које годинама „увозе” становништво и тако делимично прикривају проблем. Од земаља у окружењу, мишљење је овог стручњака, у горој ситуацији су само Бугарска и Румунија.

– Негативан природни прираштај је европски проблем који је, од севера ка југу континента, све више видљив. Србија је ушла у овај проблем десетак година пре осталих земаља због огромне доступности абортуса. Био је доступан свима и готово бесплатан. То није било тако у другим земљама – тврди наш саговорник и додаје да забрињава чињеница да је број абортуса у Војводини приближан броју рођене деце.

Такође, у Београду се сваке године роди око 18.000 беба, а према званичним извештајима, изврши се чак 8.000 намерних прекида трудноће. Како би почело решавање кључних проблема Србије неопходна је пре свега снажна држава и јака воља за промене, тврде стручњаци. За сада имамо само разне стратегије од којих су многе остале мртво слово на папиру.

Мере државе за подизање наталитета дефинисане су у Стратегији подстицања рађања, која, између осталог прописује родитељски додатак за првих четворо деце и накнаду у износу од 100 одсто од зараде свим трудницама. Ипак, како би ова стратегија почела да се примењује неопходно је да се измени низ појединачних закона, што ће сигурно сачекати неке боље дане, јер представници ресорних министарства тренутно тврде да нема новца за ове промене.

Како би све запослене труднице, током породиљског одсуства, добијале пуну плату неопходна је измена Закона о здравственом осигурању који трудноћу третира као било која другу болест и у складу с тим прописана је накнада од 65 одсто. Представници Министарства здравља тврде да у буџету нема новца за увођење нових мера, а остаје само да се локалне самоуправе угледају на Београд и Нови Сад, чија власт уплаћује трудницама накнаду до пуне плате.

Слична је ситуација и са родитељским додатком. Прописано је да се за сву децу исплате родитељски додатак као једнократна помоћ, а сада се само за прво дете добија одједном 31.000 динара, док се за свако следеће дете ова помоћ дели у 24 једнаке рате. Грађански законик у којем је наведено како би породице које добију треће дете требало да добијају 20.000 динара месечно све до дететовог пунолетства, највероватније неће заживети. Без обзира на драматичан пад броја становника новца за ове промене нема, тврде надлежни, и упозоравају да је нереално гајити таква очекивања.

-----------------------------------------------------------

Сумње у податке о гастарбајтерима

Најсумњивија цифра добијена пописом је 294.000 људи који раде у иностранству, сматра Владимир Никитовић. Овај податак свакако није реалан, тврде стручњаци, јер је број људи из наше земље који живе и раде у иностранству далеко већи. Према подацима са прошлог пописа, у иностранству је боравило више од 400.000 наших грађана.

– Људи у иностранству пописивани су искључиво на основу изјаве чланова домаћинстава. Питања су била доста компликована, па су их многи избегавали, а нису забележени ни појединци чије комплетне породице живе преко границе јер нико није дао податке о њима – каже Никитовић.