Ефектна завршница

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Први пут у последња два месеца, Зукоти парк у средишту финансијског дистрикта Њујорка био је као и сви остали на Менхетну: без спавача на клупама и шатора на његовој поплочаној површини.

Клупе су међутим биле заузете: један број оних који су у ноћи између понедељка и уторка одатле протерани, а њихови шатори, вреће за спавање и цираде заплењени од стране полиције, ноћ су пробдели седећи на клупама. Оно што нису смели, то је да дремају, јер је спавање у парковима овде забрањено законом.

Јучерашње јутро, тмурно, али много хладно, у парку, чији је највећи део ограђен полицијским металним барикадама, дочекало је само неколико десетина учесника протеста који је своје реплике има и у другим америчким градовима, па и у свету.

Растурање епицентра „Окупације”, које ће њени учесници сада покушати да правно оспоре, мада је суд већ дао за право Мајклу Блумбергу да примени забрану логоровања у парку, ставило је на дневни ред дилему да ли је градоначелник тим потезом „окупаторима” задао завршни ударац или је, обезбеђујући им драматичну завршницу, дао нова крила.

Мишљења су подељена. По једнима, са долазећим хладним данима, импровизовано таборовање у парковима осуло би се само по себи. По другима, било је већ време да „Окупирај Волстрит” промени своју тактику, пошто је, успео да на дневни ред америчке политике стави економске неједнакости и недостатке политичког система.

Поготово што су медији већ почели да се баве мање романтичном страном окупаторских логора у овдашњим градовима: чињеницом да су тамо уточиште почели да налазе и локални клошари, инцидентима са употребом наркотика, ситним криминалом и сличним појавама, неизбежним у оваквим околностима.

Растурање окупације Зукоти парка ће међутим смањити видљивост покрета, јер је он пре тачно два месеца баш на том месту формиран и био његов главни симбол. „Њујорк тајмс” цитира мишљење Дага Мекадама, професора социологије са Станфорда, који предвиђа да би енергија покрета могла брзо да испари, у одсуство „тачке фокуса” коју је представљала окупација њујоршког парка.

На другој страни, Дејмон Силверс, политички директор највећег синдиката АФЛ-ЦИО који је постао савезник „Окупација”, сматра да је покрет већ учинио много. „Они су помогли да се дефинише оно што је у току и народу улили осећај да нешто може да се учини да стање почне да се мења”.

Силверс је у виду имао појмове „1 одсто” и „99 одсто”, проценте елите најбогатијих и већине Американаца, који су заслугом покрета ушли у политички речник. Конгресна канцеларија за буџет тако је прошлог месеца објавила документ у којем се констатује да је у последње три декаде 1 одсто најбогатијих удвостручило свој удео у националном економском колачу, док је средња класа у том периоду била изложена сталним економским невољама.

Покрет међутим није формулисао ниједан конкретан политички захтев – нити је као своју прихватио било коју политичку партију, укључујући ту и две главне, Демократску и Републиканску. Док су демократе, па и сам председник Барак Обама, показали симпатије за „окупаторе”, републиканци су их најчешће описивали као „леве анархисте”.

Градоначелник Блумберг, који као милијардер припада групи „1 одсто” од свог потеза неће претрпети личну политичку штету – преостале су му још две године трећег, последњег мандата. Његове колеге из других градова су у том погледу нешто забринутије, о чему сведочи и теле-конференција коју су недавно организовали како би разменили искуства у суочавању са својим „окупаторима”.

У Вашингтону, где су у току две „окупације”, обе недалеко од Беле куће, представници локалних власти су изјавили да засад немају намеру да те логоре растурају.

М. Мишић